Zakon o javnom informisanju član 79 (Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 5009/2011 od 30.9.2011. godine) Pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne štete zbog objavljivanja nedozvoljene informacije u medijima.
Zakon o parničnom postupku član 391 (Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 1768/2013 od 15.10.2013. godine) Preuzimanje, kopiranje delova obrazloženja iz sudskih odluka donetih u sporovima sa istom jednom ili obe parnične stranke, ali u različitoj činjenično-pravnoj situaciji, čini presudu nepodobnom za razumevanje i za ispitivanje njene pravilnosti.
Zakon o porezu na dohodak građana čl. 85 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-155/2012-04 od 12.6.2012. godine) Kada fizičko lice kao autor i vlasnik sajta ostvari prihod u vidu naknade koju mu isplaćuje strano pravno lice po osnovu korišćenja reklamnog prostora na sopstvenom internet sajtu fizičkog lica, s tim da strano pravno lice ne dobija nikakva prava na sam (sadržaj) sajta, već samo kupuje reklamni prostor na sajtu, taj prihod (po osnovu davanja na korišćenje reklamnog prostora) ima poreski tretman drugih prihoda fizičkog lica i podleže plaćanju poreza na dohodak građana
Nakon višegodišnje borbe protiv domaće neželjene pošte koja se uglavnom ogledala u beskonačnoj prevenciji i edukaciji domaćih spamera, odlučio sam da preduzmem najosnovnije korake koje mi zakoni ove zemlje stavljaju na raspolaganje. Zaista smatram da sam bio veoma strpljiv, tolerantan, pun razumevanja za moderne svetske trendove i krizu u kojoj se naša privreda nalazi. Kada bih primio poruku od domaćeg pošiljaoca neželjene elektronske pošte (narodski rečeno: spamera) ja bih prvo zvao telefonom, tražio nekog ko je zadužen za marketing, objašnjavao razliku između opt-in i opt-out sistema, edukovao u pogledu propisa koji se primenjuju i na kraju molio da više to ne čine.
Zakon o obligacionim odnosima čl. 17 i 262 (Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 10236/2011 od 24.4.2012. godine) Protivno je dobrim poslovnim običajima i načelu savesnosti i poštenja osporavanje zakonskog zastupnika pravnog lica da lice koje je vršilo elektronsku prepisku sa službenog „e-maila“ tog pravnog lica sa memorandumom i svim podacima za to nije imalo ovlašćenje, jer niko ne može trpeti štetu zato što u dobroj veri komunicira sa licem koje je od strane pravnog lica ovlašćeno da koristi službenu internet adresu sa memorandumom privrednog društva, već za štetu mora da odgovara odgovorno pravno lice u kome taj zaposleni radi.
Zakon o obligacionim odnosima čl. 38 i 39 (Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 10236/2011 od 24.4.2012. godine) Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglašava sa primljenom ponudom i na osnovu koje nastaje ugovor i relevantna je ako po sadržini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Prihvatanje ponude ne mora biti u određenoj formi, osim ako zakon propisuje posebnu formu za zaključenje takvog ugovora, ali je u pravnom prometu uobičajeno da se prihvat ponude učini u formi u kojoj je data ponuda.
Zakonik o krivičnom postupku član 368 stav 1 tačka 11) (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Kž1. 5/2011 od 15.4.2011. godine) Mogućnost ispravke izvornika presude nije predviđena odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Zakon o porezu na dodatu vrednost član 5. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-32/2012-04 od 22.3.2012. godine) U slučaju kada udruženje (klaster) prenosi novčana sredstva po programu o rasporedu i korišćenju sredstava, obvezniku PDV – članu klastera, na osnovu zaključenog ugovora, a na ime realizacije određenog projekta, obveznik PDV dužan je da obračuna i plati PDV po opštoj stopi od 18% (kasnije podignuta na 20%)
Nakon bezuspešnog pokušaja otvaranja računa za novoosnovano društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i zbog poprilične količine administrativnog obespravljivanja zakonom datih prava, odlučio sam jednom i za svagda da razrešim misteriju obaveznosti postojanja pečata za firme.
Autori: Kolaborativni kolektiv U toku vikenda smo saznali da je Uprava za igre na sreću (u daljem tekstu: “Uprava”) svim Internet provajderima u Srbiji (u daljem tekstu: „ISP“) uputila pismo/dopis/obaveštenje/zahtev. Ovim pismom Uprava je ISP-ove: ● informisala da Igre na sreću putem Interneta /sredstava elektronskih komunikacija/ na teritoriji RS mogu se priređivati od strane DLS i lica koja poseduju prethodno pribavljeno odobrenje koje izdaje Uprava (čl. 22 i 97 Zakon o igrama na sreću, Sl. gl. 88/11, “ZIS” ), što je suštinski potpuno nesporno; ● zamolila da izvrše hitnu blokadu pristupa Internet stranicama inostranih priređivača igara na sreću koji nemaju odobrenje Uprave a čiji je spisak dostavljen u prilogu pisma/obaveštenja, što nas je potpuno šokiralo; i ● upozorila da ukoliko ne blokiraju tražene Internet stranice mogu snositi pravne sankcije, pre svega mogu biti odgovorni za krivično delo Neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. 352 Krivični Zakonik, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09, “KZ”).