Nakon bezuspešnog pokušaja otvaranja računa za novoosnovano društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i zbog poprilične količine administrativnog obespravljivanja zakonom datih prava, odlučio sam jednom i za svagda da razrešim misteriju obaveznosti postojanja pečata za firme.
Počnimo redom. ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011) koji je na snagu stupio 4.1.2012. godine, a čije se pojedine odredbe primenjuju od 1.2.2012. godine, propisano je sledeće
Upotreba poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima
Član 25
Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.
Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.
Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.
Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.
Hajde da pročitamo treći stav još jednom:
Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.
Hajde da iz tog stava izvučemo najbitnije:
(…) ako zakonom nije drugačije propisano.
Čime propisano?
zakonom
Dakle, osnovnoškolskim tumačenjem rečenice iz trećeg stava, uzimajući u obzir sva slova, kao i red reči u rečenici, možemo zaključiti da se upotreba pečata privrednog društva može propisati samo i isključivo zakonom.
Hm… A šta je to zakon? I ko ga piše? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u USTAVU REPUBLIKE SRBIJE („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) koji je na snazi od 8.11.2006. godine.
UREĐENJE VLASTI
1. Narodna skupština
Položaj Narodne skupštine
Član 98
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.
Nadležnost
Član 99
Narodna skupština:
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
Primenimo opet osnovnoškolsko tumačenje citiranih rečenica: Narodna Skupština Republike Srbije donosi zakon.
Bez potpisa, bez pečata, bez imena službenika, bez oznake ekspoziture banke, bez ikakvih odrednica koje bi mogle uputiti na davaoca ili poštovaoca ovakvog obrazloženja, direktor je u navedenoj banci dobio odštampan papir na kome piše da je pečat ipak potreban zbog platnog prometa.
Hajde da vidimo onda šta piše u važećem ZAKONU O PLATNOM PROMETU („Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011) koji je na snazi od 17.5.2011. godine.
Idemo, Ctrl+F „pečat“ – nema. Ctrl+F „peč“ – nema. Ctrl+F „overa“ – nema. Ctrl+F „overu“ – nema. Ctrl+F „overit“ – nema. Pa šta onda ima?
II RAČUNI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA
Dinarski računi
Član 3
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužni su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa zaključenim s bankom.
Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke račune za plaćanje u dinarima.
Pravna i fizička lica mogu imati više od jednog računa u jednoj banci i račune u više banaka.
Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost.
Oblik naloga za plaćanje
Član 9
Nalog za plaćanje može biti u pisanoj formi, elektronski ili usmen. Usmeni nalog za plaćanje banka i klijent moraju prethodno predvideti ugovorom o otvaranju i vođenju računa.
Nalog za plaćanje mora da sadrži podatke o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim bankama, podatke o iznosu, kao i druge propisane podatke.
Prijemna banka neće izvršiti nalog za plaćanje koji ne sadrži sve propisane podatke iz stava 2. ovog člana i ako postoji neusklađenost podataka koji onemogućavaju izvršenje naloga.
Prijemna banaka neće biti odgovorna ako nalog za plaćanje izvrši prema broju računa a nema saznanje da broj tog računa nije tačan.
Nalozi za plaćanje ispostavljaju se na jedinstvenim instrumentima platnog prometa, čiji oblik, sadržinu i način korišćenja propisuje Narodna banka Srbije, a način korišćenja instrumenata platnog prometa kod uplata javnih prihoda, kao i podatke koji se unose u te instrumente, Narodna banka Srbije propisuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Banka će vratiti podnosiocu nalog za plaćanje koji nije ispostavljen u skladu s propisom iz stava 5. ovog člana.
Aha, dakle ovim zakonom propisano je da Narodna skupština Republike Srbije… Čekaj… Nije Skupština… Jeste Narodna, ali… Aha, Narodna banka Srbije. Dobro, znači Narodna banka Srbije propisuje sve gore navedeno.
Hajde da vidimo čime je Narodna banka Srbije propisala uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, kao i oblik, sadržinu i način korišćenja naloga za plaćanje koji se ispostavljaju na jedinstvenim instrumentima platnog prometa, i način korišćenja instrumenata platnog prometa kod uplata javnih prihoda, kao i podatke koji se unose u te instrumente, koje propisuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, na koje se poziva priloženo skenirano obrazloženje?
Evo je ODLUKA O USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA RAČUNA KOD BANKE („Sl. glasnik RS“, br. 33/2005 i 25/2009) na snazi od 18.4.2009. godine, tačka 13. (Odluke inače nemaju članove, samo tačke):
Otvaranje i gašenje računa kod banke
13. Zahtev pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost za otvaranje računa kod banke sadrži: naziv podnosioca zahteva, mesto sedište, adresu, telefon, predmet poslovanja – delatnost, matični broj podnosioca zahteva, pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje.
Stvarno propisan „pečat“.
Stani malo… Čime?
ODLUKOM O USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA RAČUNA KOD BANKE.
ODLUKOM?
Odlukom koju je donela Narodna banka Srbije.
Hajde da se podsetimo šta smo izvukli kao najbitnije:
(…) ako zakonom nije drugačije propisano.
Zar zakone ne donosi beše Narodna Skupština Republike Srbije?
Dakle ako piše ZAKONOM, onda ZAKONOM.
Ne ODLUKOM, ne UREDBOM, ne REŠENJEM, ne PRESUDOM, ne ZAKLJUČKOM, ne PREDLOGOM, ne ZAHTEVOM, ne UPUTSTVOM, ne PRAVILNIKOM, ne STATUTOM, ne UGOVOROM, ne MOLBOM, ne ŽALBOM.
ZAKONOM!
Kako Narodna banka Srbije nema zakonodavnu vlast, i kako Odluka na koju se bankarski službenik poziva nije doneta od Narodne skupštine Republike Srbije, možemo da konstatujemo samo sledeće: Navedene odluke u kojima se zahteva pečat privrednog društva nisu u skladu sa zakonom.
Odluka mora da bude u skladu sa Zakonom jer Narodna banka Srbije nema zakonodavnu vlast.
A vi se gospodo koja ne usklađujete propise, igrate sa našim privrednim sistemom kao deca sa kockama. Posle nije ni čudo što osnovnoškolsko tumačenje reči u rečenici ne pomaže.
DODATAK 1: Ministar Finansija i privrede je svojim Objašnjenjem objasnio Poreskoj upravi da pečat firme nije obavezan Objašnjenje upotrebe pečata u poreskopravnom postupku (.PDF)
DODATAK 2: Guvernerka Narodne Banke Srbije je dana 28.7.2015. godine rešila po zahtevu i donela Obaveštenje i objašnjenje u kome se eksplicitno navodi da pečat firme nije obavezan pri obavljanju usluga platnog prometa pred bankama i drugim pružaocima platnih usluga Objašnjenje NBS upotrebe pečata u platnom prometu (.PDF)
DODATAK 3: Krajem 2016. godine privredno društvo Ptiček d.o.o. Beograd je sa uspehom otvorilo (a nakon nekoliko meseci i zatvorilo) poslovni dinarski i devizni račun kod Erste Banke, i to bez bilo kakve upotrebe pečata. Ovo je kod navedene banke uspelo da učini nekoliko privrednih subjekata, uključujući i preduzetnike.
DODATAK 4: Narodna banka Srbije je danas, 8.9.2017. godine, nakon samo pet i po godina od stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima razrešila takozvane „nedoumice“ oko upotrebe pečata u zvaničnom mišljenju naslovljenom Narodna banka Srbije razrešila sve nedoumice oko (ne)obaveznosti upotrebe pečata, kojim je potvrdila obavezu banaka da poštuju zakon. Naravno, za više od pola decenije u kojoj banke nisu poštovale odredbe Zakona o privrednim društvima, niko neće odgovarati.
Pingback: Kako banke, uz izgovor NBS, sprečavaju modernizaciju srpske privrede - Zverko.rs l Ekonomija l Marketing l Internet l O svemu što je bitno