O pečatu firme

Nakon bezuspešnog pokušaja otvaranja računa za novoosnovano društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i zbog poprilične količine administrativnog obespravljivanja zakonom datih prava, odlučio sam jednom i za svagda da razrešim misteriju obaveznosti postojanja pečata za firme.

Počnimo redom. ZAKONOM O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 i 99/2011) koji je na snagu stupio 4.1.2012. godine, a čije se pojedine odredbe primenjuju od 1.2.2012. godine, propisano je sledeće

Upotreba poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima

Član 25

Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.

Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.

Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.

Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.

Hajde da pročitamo treći stav još jednom:

Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.

Hajde da iz tog stava izvučemo najbitnije:

(…) ako zakonom nije drugačije propisano.

Čime propisano?

zakonom

Dakle, osnovnoškolskim tumačenjem rečenice iz trećeg stava, uzimajući u obzir sva slova, kao i red reči u rečenici, možemo zaključiti da se upotreba pečata privrednog društva može propisati samo i isključivo zakonom.

Hm… A šta je to zakon? I ko ga piše? Odgovor na ovo pitanje nalazi se u USTAVU REPUBLIKE SRBIJE („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) koji je na snazi od 8.11.2006. godine.

UREĐENJE VLASTI

1. Narodna skupština

Položaj Narodne skupštine

Član 98

Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Nadležnost

Član 99

Narodna skupština:

7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,

Primenimo opet osnovnoškolsko tumačenje citiranih rečenica: Narodna Skupština Republike Srbije donosi zakon.

Bez potpisa, bez pečata, bez imena službenika, bez oznake ekspoziture banke, bez ikakvih odrednica koje bi mogle uputiti na davaoca ili poštovaoca ovakvog obrazloženja, direktor je u navedenoj banci dobio odštampan papir na kome piše da je pečat ipak potreban zbog platnog prometa.

Hajde da vidimo onda šta piše u važećem ZAKONU O PLATNOM PROMETU („Sl. list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS“, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011) koji je na snazi od 17.5.2011. godine.

Idemo, Ctrl+F „pečat“ – nema. Ctrl+F „peč“ – nema. Ctrl+F „overa“ – nema. Ctrl+F „overu“ – nema. Ctrl+F „overit“ – nema. Pa šta onda ima?

II RAČUNI ZA OBAVLJANJE PLATNOG PROMETA

Dinarski računi

Član 3

Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost dužni su da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i vrše plaćanja preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju tog računa zaključenim s bankom.

Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu imati kod banke račune za plaćanje u dinarima.

Pravna i fizička lica mogu imati više od jednog računa u jednoj banci i račune u više banaka.

Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost.

Oblik naloga za plaćanje

Član 9

Nalog za plaćanje može biti u pisanoj formi, elektronski ili usmen. Usmeni nalog za plaćanje banka i klijent moraju prethodno predvideti ugovorom o otvaranju i vođenju računa.

Nalog za plaćanje mora da sadrži podatke o izdavaocu i primaocu naloga i njihovim bankama, podatke o iznosu, kao i druge propisane podatke.

Prijemna banka neće izvršiti nalog za plaćanje koji ne sadrži sve propisane podatke iz stava 2. ovog člana i ako postoji neusklađenost podataka koji onemogućavaju izvršenje naloga.

Prijemna banaka neće biti odgovorna ako nalog za plaćanje izvrši prema broju računa a nema saznanje da broj tog računa nije tačan.

Nalozi za plaćanje ispostavljaju se na jedinstvenim instrumentima platnog prometa, čiji oblik, sadržinu i način korišćenja propisuje Narodna banka Srbije, a način korišćenja instrumenata platnog prometa kod uplata javnih prihoda, kao i podatke koji se unose u te instrumente, Narodna banka Srbije propisuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Banka će vratiti podnosiocu nalog za plaćanje koji nije ispostavljen u skladu s propisom iz stava 5. ovog člana.

Aha, dakle ovim zakonom propisano je da Narodna skupština Republike Srbije… Čekaj… Nije Skupština… Jeste Narodna, ali… Aha, Narodna banka Srbije. Dobro, znači Narodna banka Srbije propisuje sve gore navedeno.

Hajde da vidimo čime je Narodna banka Srbije propisala uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, kao i oblik, sadržinu i način korišćenja naloga za plaćanje koji se ispostavljaju na jedinstvenim instrumentima platnog prometa, i  način korišćenja instrumenata platnog prometa kod uplata javnih prihoda, kao i podatke koji se unose u te instrumente, koje propisuje na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, na koje se poziva priloženo skenirano obrazloženje?

Evo je ODLUKA O USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA RAČUNA KOD BANKE („Sl. glasnik RS“, br. 33/2005 i 25/2009) na snazi od 18.4.2009. godine, tačka 13. (Odluke inače nemaju članove, samo tačke):

Otvaranje i gašenje računa kod banke

13. Zahtev pravnih lica i fizičkih lica koja obavljaju delatnost za otvaranje računa kod banke sadrži: naziv podnosioca zahteva, mesto sedište, adresu, telefon, predmet poslovanja – delatnost, matični broj podnosioca zahteva, pečat i potpis lica ovlašćenog za zastupanje.

Stvarno propisan „pečat“.

Stani malo… Čime?

ODLUKOM O USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA RAČUNA KOD BANKE.

ODLUKOM?

Odlukom koju je donela Narodna banka Srbije.

Hajde da se podsetimo šta smo izvukli kao najbitnije:

(…) ako zakonom nije drugačije propisano.

Zar zakone ne donosi beše Narodna Skupština Republike Srbije?

Dakle ako piše ZAKONOM, onda ZAKONOM.

Ne ODLUKOM, ne UREDBOM, ne REŠENJEM, ne PRESUDOM, ne ZAKLJUČKOM, ne PREDLOGOM, ne ZAHTEVOM, ne UPUTSTVOM, ne PRAVILNIKOM, ne STATUTOM, ne UGOVOROM, ne MOLBOM, ne ŽALBOM.

ZAKONOM!

 

Kako Narodna banka Srbije nema zakonodavnu vlast, i kako Odluka na koju se bankarski službenik poziva nije doneta od Narodne skupštine Republike Srbije, možemo da konstatujemo samo sledeće: Navedene odluke u kojima se zahteva pečat privrednog društva nisu u skladu sa zakonom.

Odluka mora da bude u skladu sa Zakonom jer Narodna banka Srbije nema zakonodavnu vlast.

A vi se gospodo koja ne usklađujete propise, igrate sa našim privrednim sistemom kao deca sa kockama. Posle nije ni čudo što osnovnoškolsko tumačenje reči u rečenici ne pomaže.

DODATAK 1: Ministar Finansija i privrede je svojim Objašnjenjem objasnio Poreskoj upravi da pečat firme nije obavezan Objašnjenje upotrebe pečata u poreskopravnom postupku (.PDF)

DODATAK 2: Guvernerka Narodne Banke Srbije je dana 28.7.2015. godine rešila po zahtevu i donela Obaveštenje i objašnjenje u kome se eksplicitno navodi da pečat firme nije obavezan pri obavljanju usluga platnog prometa pred bankama i drugim pružaocima platnih usluga Objašnjenje NBS upotrebe pečata u platnom prometu (.PDF)

DODATAK 3: Krajem 2016. godine privredno društvo Ptiček d.o.o. Beograd je sa uspehom otvorilo (a nakon nekoliko meseci i zatvorilo) poslovni dinarski i devizni račun kod Erste Banke, i to bez bilo kakve upotrebe pečata. Ovo je kod navedene banke uspelo da učini nekoliko privrednih subjekata, uključujući i preduzetnike.

DODATAK 4: Narodna banka Srbije je danas, 8.9.2017. godine, nakon samo pet i po godina od stupanja na snagu Zakona o privrednim društvima razrešila takozvane „nedoumice“ oko upotrebe pečata u zvaničnom mišljenju naslovljenom Narodna banka Srbije razrešila sve nedoumice oko (ne)obaveznosti upotrebe pečata, kojim je potvrdila obavezu banaka da poštuju zakon. Naravno, za više od pola decenije u kojoj banke nisu poštovale odredbe Zakona o privrednim društvima, niko neće odgovarati.

70 komentara Napišite komentar

  1. odlican tekst. kakva je situacija sa preduzetnicima, da li i za njih vazi gore navedeno?

  2. Možda je odgovor u Zakonu o NBS 🙂

    „Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“, br.72/2003, 55/2004 i 44/2010).

    Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. …“

  3. Svaka cast! Udri sad na banku mamu im nepismenu!

    Ovo me podsetilo na slucajeve od onog prvog uvoza automobila novih petooktobarskih vlasti, po nekom MlaDZinom instant resenju da natera vozace da izvrse prenos vlasnistva vozila odnosno da ospore pravnu valjanost Ovlascenja koje je vlasnikvozila davao vozacu za odredjeno vozilo.
    Pa ne moze opstinsko ovlascenje moze samo sudsko, pa ne moze ni sudsko duze od 6 meseci, cirkus jedan.

    E moram da vam saopstim da sam vozio auto 5 godina sa tim ovlascenjem, nisam hteo da platim MlaDzi porez jer je bio lopovsko veliki IZNOS, i napravio sam dzumbus u policijskoj stanici kada sam produzavao registraciju vozila, hteli da me hapse samo zbog toga sto je neki tamo oficir pametnjakovic napisao OBAVESTENJE kojim „naredjuje“ svima imaocima ovlascenja za upravljanje da prilikom registracije MORA biti prisutan vlasnim vozila!!! E pa nes’ majci!

    Ne moze OBAVESTENJEM da se naredjuje, propisuje itd., zovi staresinu, mora da bude NAREDBA, UREDBA, UPUTSTVO, necu da idem dok mi ne registrujete auto, zvacu novine TV, sve zivo, zato sto protivpravno terate ljude da izvrse prenos i plate porez lopovu MlaDZi! I posle duzeg ubedjivanja registrovali su mi bez vlasnika vozila i tako 5 godina, OVLASCENJE je OVLASCENJE pa se ti cesi, ende!

    Kad postanem Precednik drzave dembelije, Ptiki ide za ministra pravde a Veliki Mo za direktora RTS-a 🙂 🙂 🙂

  4. Ovo samo pokazuje da se kod nas nikada necemo drzati Zakona kao pijani plota i da mozemo koliko god hocemo da sredjujemo zakonodavstvo, ono nema nikakav prioritet u odnosu na volju ljudi koji su na nekim polozajima.

  5. bravo

    isti problem imamo i mi
    sluzbenica u intezi kaze ne moze da izvrsi nalog bez pecata
    ja kzem da ne postoji obaveza posedovanja i koriscenja pecata
    i ako nece da izvrse nalog da zatvorimo racun
    puna sebe onako s visine kaze evo vam papir popunite i zatvorite racun
    nasminkana ona je kao direktorka filijale umisljena onako nju bas briga
    ona ne vidi povezanost izmedju njene plate i naseg racuna
    a kad nemamo racun i kad niko ne bud eimao racun odakle onda plata
    mislim da su nam societe general unicredit i jos jedna banka rekle da uskladjuju
    propise oko otvaranja racuna sa novim zakonom ali evo vec 3 nedelje i nema nikakvih obavestenja da li i kada ce poceti da zakon postuju

  6. Banke su dužne da poštuju sve odluke Narodne banke Srbije. Za banke je to isto što i Ustav, u obavezi su da ispoštuju apsolutno svaku odluku NBS i tu nemaju izbora.

    Dakle, ako NBS donese odluku, banke ne mogu da postupaju u suprotnosti sa tom odlukom, a to već jeste utvrđeno zakonom 😉

    • Znači ako NBS donese odluku da se mora pounjavati nacionalna pripadnost na zahtevu za otvaranje računa, Banke će to tražiti iako je to u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer „za banke je to isto što i Ustav“.
      Ma nemoj!
      Odluke NBS jednostavno MORAJU da su u skladu sa Ustavom RS i zakonima i tačka.

      Znači odluka skupštine stanara da ti prodaš stan nekom po toj i toj ceni je ustav za stanare i ti je moraš poštovati? Mani me molim te.

      • Apsolutno tačno. Najstariji je Ustav pa Zakon,…Ukoliko neka je neka odredba u konfliktu sa višim pravnim aktom ona je nevažeća.

  7. Baš juče, prekjuče naiđoh na neki zakon, sad ne mogu da se setim koji, u kome skoro svaki drugi član glasi (parafaziram): Predmet ovog člana uređuje se posebnim aktima te i te institucije. Ceo zakon je ispao kao delegiranje ovlašćenja nekom drugom…

    A sve je po zakonu: zakon je preneo ovlašćenja instituciji da se time pozabavi.

    • To su, ako se dobro sećam, takozvane upućujuće norme.

      Na žalost, u ovom konkretnom slučaju zahtevan je zakonski nivo propisa.

      Još nešto, ako je najviše predstavničko telo, po volji naroda, donelo Zakon po kojem se nešto ukida, ko je onda bilo koje drugo telo ili institucija da se poziva na propis koji je donet pre Zakona, koji je ispod zakona, od strane nepredstavničkog tela, da nešto što je Zakonom ukinuto – ipak ostaje na snazi?

      Novi zakon ukida prethodne i tačka. Nema dalje rasprave. Zakon ima da se poštuje tako kako piše, a ne da se izvrdava na pravno neodržive načine.

      P.S. Smatram da je sporna odredba trebala da glasi (parafraziram): Zabranjena je upotreba pečata. Ni jednim podzakonskim aktom se ne može uvesti obaveza upotrebe pečata. Ovim se derogiraju svi podzakonski akti u delu u kojem propisuju upotrebu pečata suprotno ovom Zakonu.

      • Da ne dodje do zabune, slazem se sa Vama. Ali cisto da sagledam iz ugla iz kog bi mogli da budu u pravu. Ustav kaze da nije obavezna upotreba pecata, pa dodaje osim ako zakon drugacije ne propise. Znaci ostavili su prostora za izuzetak. Zakon kaze da vaze odredbe NBS. Znaci zakon prakticno na nevidjeno prihvata te odredbe kao sastavni deo zakona. Da li tako moze da se tumaci?

  8. Slažem se sa svim iznetim u tekstu i pretpostavljam da ima i mnogo važnijih zakona koji su šuplji, nedorečeni kontradiktorni itd ali imam jedno pitanje baš u vezi ovog sa pečatima a to su sledeća dva pitanja 🙂 jer sam fizičko lice pa nemam bauš uvid u procedure koje se odnose na pravna lica prilikom korišćenja bankarskih uskuga:
    1. Šta konkretno znači za firme što ne moraju da koriste pečat u odredjenoj situaciji tj koliko im upotreba pečata otežava poslovanje?
    2. Šta konkretno znači za banke da imaju stavljen pečat na odredjenim dokumentima koje podnosi pravno lice?
    3. Koja su to konkretno dokumenta oko kojih se ovde vodi polemika?
    (ipak imam tri pitanja :D)

    Šta ko dobija a šta ko gubi upotrebom tj nekorišćenjem pečata?

    Ovako gledajući sa strane sve se svodi na neki kapric i inat.
    Službenik: -Moraš!
    Klijent: – E baš neću!

    • Idi u Švajcarsku. Nadji mi jednu firmu (uključujući i banke) da koristi pečat. Nema? Potraži to isto u bilo kojoj zapadno-evropskoj zemlji. Nema? Tc, tc, tc, njima mora da je poslovanje mnogo otežano i da se mnogo natežu sa bankarskim službenicima.

  9. Ako zakonom nije drugačije propisano…Dobro, to je ok. Tehnički, time se ostavlja prostora da se zakon menja i dopunjuje, da se dodaju nove odredbe u samom zakonu kao opštem aktu – opštem, u odnosu na podzakonske akte, ali i npr da se samim podzakonskim aktima konkretizuju neke odredbe koje su propisane zakonom. Pri čemu je akcenat na tome da podzakonski akt (pravilnik, uredba, odluka) mora da bude uvek u skladu sa višim aktom, zakonom.

    Dakle, ovde se radi o jednom prelaznom rešenju, u smislu da tu ne postoji obaveza da se pečat koristi, niti obaveza da se NE koristi. Zapravo, bitno za tumačenje ovde, je deo gde se pominju „poslovna pisma“ Društva, kao i „druga dokumenta“. Šta se pod tim smatra, da li ovaj konkretan slučaj i problem može da se podvede pod neki akt koji donosi društvo?
    Ako je u pitanju zvanični obrazac, npr. bančin u redovnom poslovanju ili državni, onda to nije akt koji je privredno društvo interno donelo/ propisalo, niti se u tom smislu može smatrati poslovnim pismom, a ni dokumentom – Društva.

    Zakon ovde ne tumači, niti taksativno nabraja šta se smatra poslovnim pismima i drugim dokumentima, nego upravo ostavlja prostora da se to definiše samim tim zakonom, drugim zakonom, ili nekim podzakonskim aktom. A Narodna banka je državni i nadzorni organ, koji redovno donosi podzakonske akte, i bliže reguliše poslovanje u svom domenu (banke, osiguranje, penz. fondovi)
    I upravo izraz „ako zakonom nije drugačije propisano“, ukazuje na eventualnu mogućnost postojanja izuzetaka:) Lično mislim da odredba jeste nejasna, ali ne u pogledu uobičajne zakonodavne tehnike i upotrebe izraza, upućivanja na norme i slično, nego u pogledu toga što se njom ne ostvaruje cilj zbog koga je i uneta u zakon, a to je pojednostavljenje poslovanja u svakodnevnom pravnom i privrednom prometu. Ako samo na dva dokumenta moraš da staviš pečat, onda je to isto kao da moraš i na sve ostale. Isto tako, moje lično tumačenje je da se pod poslovnim pismima i drugim dokumentima mogu smatrati razni dopisi, ponude, saopstenja..eventualno interna pravila privr.društva, poput odluka, statuta, osnivačkog akta, možda tu mogu da budu i ugovori izmedju dve firme..Ako je tako, onda ne vidim efekat oslobadjanja od obaveze upotrebe pecata:)
    I jedna stvar koja je (skoro) sigurna, je da gde god na nekom dokumentu postoji ona oznaka M.P., tu sigurno mora ići pečat:)

    Dakle, mišljenje da NBS nije pravilno postupila ako joj odluka nije u skladu sa zakonom, bi bilo na mestu samo ukoliko bi zakon potpuno oslobodio obaveze privredna društva da koriste pečat, ili ako bi taksativno nabrojao u kojim to slučajevima ne mora da se koristi pečat, a pri tom da neki od tih slučaja podrazumeva i Vašu situaciju.
    Mislim da uopšte nije jasno šta znači termin „poslovna pisma“ , nekako je anahron, i potire nameru da se birokratski problemi u poslovanju prevazidju, ako je takve namere i bilo:)

    • Kada zakonodavac ima nameru da se nešto uredi podzakonskim aktom, ili da neko donese podzakonski akt onda to napiše ovako:

      …pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

      Kao što je to napisano u drugom stavu čana 27. Zakona o deviznom poslovanju.

      Osim toga, kasnija norma ukida prethodnu, znači, ako zakon ne propiše obavezu, i ako propisivanje neke obaveze ograniči isključivo na nivo zakona (kao što je to ovde učinjeno) onda svi prethodno doneti podzakonski akti nisu u skladu sa naknadno donešenim zakonom, po načelu lex posteriori derogat legi priori

      Ne bih imao više ništa da dodam.

  10. Ne. Ne mora da ta namera postojati inicijalno; tehnicki se ostavlja mogucnost izmena, dopuna ili donosenja novog akta. Potreba za promenama se javlja i kasnije, tokom primene bilo kog propisa…
    Sve u svemu, akcenat je na cinjenici da zakon ovde NE UKIDA obavezu koriscenja pecata, niti taksativno nabraja slucajeve u kojima je izricito receno da pecat ne mora da se koristi.
    Samo, doduse nemusto, dozvoljava nacelnu MOGUCNOST da se pecat ne koristi.

    Intecija zakonodavca i nije da ukine neke ranije donete zakone ili podzakonske akte – nema derogacije, tako da pominjati lex posterior pravilo, ovde nema smisao..

    • Da. Mora. Ako je rečeno zakonom onda samo zakonom.
      Da je intencija zakonodavca bila da OSTAVI obavezu upotrebe pečata, norma bi glasila: „Privredno društvo je obavezno da ima pečat…“

      A sada ZAHTEVAM da mi navedeš SVE ZAKONE kojima je PROPISANA UPOTREBA PEČATA.
      Hvala.

  11. Ne bih da trolujem ali,
    Zakon o platnom prometu kaže:
    „Narodna banka Srbije propisuje uslove i način otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke, plan računa za obavljanje platnog prometa kod banke, kao i jedinstvenu strukturu za identifikaciju i klasifikaciju računa kod banke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.“

    Šta god NBS propiše po ovom zakonu je u okviru ovog zakona, ne?

    • Po Zakonu o privrednim drušvima NBS nema pravo da propiše upotrebu pečata, jer se to može uraditi samo zakonom.
      Dakle nikakvim podzakonskim aktom, kao što je propis NBS, ne može se propisati upotreba pečata.
      Propis kojim NBS propisuje upotrebu pečata je protivan Zakonu o privrednim drušvima.

      • Iako je sve što kažete veoma logično i nailazimo često na bezbroj slučajeva samovolje bankarskih i drugih službenika, bojim se da u konkretnom slučaju, koji se odnosi na otvaranje računa, niste u pravu.

        Obaveza korišćenja pečata jeste propisana ZAKONOM i to Zakonom o platnom prometu koji je ostavio mogućnost NBS da podzakonskim aktom reguliše ovu oblast. Konkretno Vas obavezuje Član 9. koji ste i sami naveli.

        Nijedan sudija (uključujući i mene :)) ne bi ovu odredbu tumačio drugačije.

        Sve pohvale za napisan tekst!

        • Znači ako zakon propiše da neko ministarstvo nešto bliže odredi podzakonskim aktom, taj podzakonski akt je zakon?
          Bravo sudija.
          To što podzakonski akt NBS nije u skladu sa Zakonom o privredjim društvima, nema veze?
          Nadam se samo da ste prekršajni ili sudija nekog osnovnog suda.

          • Alal nama s ovakvim sudijama. A šta je sa redosledom donošenja zakona. Ako su dve pravne norme iz različitih zakona u koliziji, koja je pravno važeća? Novija ili starija.

            Recimo imali ste nekad zakon o trgovini robovima i onda neko donese zakon o ljudskim slobodama kojim se isključuje samo ropstvo. Da li to znači da je trgovina robovima i dalje moguća jer zakon nije ukinut ili promenjen iako je donet novi zakon koji ropstvo zabranjuje?

            Primer je drastičan, ali nadam se dovoljno jasan.

          • Potonji zakon ukida prethodni (lat. lex posterior derogat legi priori). I to piše u prelaznim i završnim odredbama svakog savremenog zakona. Zakonom se takođe propisuje rok za usklađivanje postojećih i donošenje novih podzakonskih akata.

  12. da li pecat mora da bude izricito oznacen plavim mastilom ili moze da bude zelenim ili crvenim mastilom

      • Hehe, a pri otvaranju naše firme ovde u Srbiji nisu hteli da priznaju pečat glavne firme u Švici jer je crne boje a ne plav i vratili nam sva dokumenta. 🙂

    • Pravilnik je podzakonski akt koji MORA biti i skladu sa zakonima.
      U pogledu obaveznosti pečata, navedeni Pravilnik je protivzakonit.
      I tačka.

      • Pa i jeste u skladu. Zato sto Ustav dopusta izuzetke ako ih zakon zahteva, a zakon kaze da se radi onako kako NBS odredi. Nije navedeno u zakonu da se zahteva, ali ako zakon kaze da se radi onako kako NBS odredi, a NBS zahteva, onda i zakon zahteva. Ajde da gledamo ovako. Majka je glava porodice (moze i otac, ali sam stavio majka da me ne napadnu feministkinje:) ) i predstavlja ustav, njena rec je glavna. Cerka ne voli da nosi duge haljine. Pita majku da li mora da ih nosi. Ona kaze da ne mora, osim ako joj otac ne kaze da mora. U ovom slucaju je otac zakon. Otac generalno ne kaze da mora, ali kad je dosla svadba njegove sestre, koja bi predstavljala NBS, kaze cerki da mora da se obuce kako tetka kaze. Tetka kaze da mora da nosi dugu haljinu. Poenta je da je Ustav ostavio mogucnost da se zahteva upotreba pecata kad zakon to trazi, a zakon kaze da moraju da se postuju propisi koje odredi NBS. Iako to nije direktno navedeno u zakonu, indirektno je zakon dozvolio to. Tacnije zakon je nedorecen, jer je nekog mrzelo da u zakonu navede sve sta zakon propisuje da je potrebno, i samo su rekli „radite kako vam NBS kaze“.

        • Ne. Jasno je napisano da propis koji reguliše upotrebu pečata mora biti zakon.
          Ustav ne dopušta izuzetke ako ih zakon zahteva, već dopušta da se neka materija uredi zakonom.
          Postoje zakoni koji dopuštaju da se neka materija uredi podzakonskim aktima, ali ovde to nije slučaj.

  13. „Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano“.

    Ž.P: “ … dakle, osnovnoškolskim tumačenjem rečenice iz trećeg stava, uzimajući u obzir sva slova, kao i red reči u rečenici, možemo zaključiti da se upotreba pečata privrednog društva može propisati samo i isključivo zakonom“.

    Pa kolega, niste u pravu. Tj. jeste, ali u domenu zdravorazumskog tumačenja. Naime, bančin formular naloga za plaćanje ili karton deponovanih potpisa nisu poslovna pisma niti drugi dokumenti društva – to su dokumenti banke koja se potpuno ispravno ponaša u skladu sa propisima NBS. Srpski rečeno, društvo ne mora da lupa pečat na svoju fakturu ili statut, ali mora tamo gde to propis zahteva. Banka nije nikakav organ uprave niti poseduje javna ovlašćenja i ako se nekom ne dopada njeno primenjivanje pozitivnih normi, on može da ne posluje sa bankom – na sopstvenu štetu.

    Tumačenje propisa koji su u potencijalnoj sadržinskoj, hijearhijskoj ili koliziji vremena važenja nije posao bankarskog službenika, vas lično niti ministra finansija, već isključivo Ustavnog suda ili Narodne skupštine kroz akt Autentičnog tumačenja.

    Ž.P: Nadji mi jednu firmu (uključujući i banke) da koristi pečat. Nema? Potraži to isto u bilo kojoj zapadno-evropskoj zemlji. Nema?“

    Ima! Vrlo rado ću vam reći da u arhivi imam otiske pečata privatnih firmi iz Nemačke, Rumunije, Austrije, Velike Britanije, Finske, Hong Konga, Kine, Slovenije, Hrvatske, Italije i Francuske, čisto da vidite koliko je nezgodno biti ohol u sopstvenom neznanju.

    • Kako ja, a i ostali čitaoci ne bi ostali u neznanju, najljubaznije, bez ikakve oholosti, te molim da nam navedeš odredbu bilo kog važećeg zakona kojom se uređuje oblik i sadržina pečata za privredna društva.
      Najlepše hvala.

  14. http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/zakon_o_pecatu.pdf

    ZAKON O PEČATU DRŽAVNIH I DRUGIH ORGANA
    („Službeni glasnik RS“, broj 101/2007)
    Sadržina zakona
    Član 1.
    Ovim zakonom uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje
    u vršenju poslova iz svog delokruga koriste Narodna skupština, predsednik
    Republike, Vlada, … , kao i pečata koje koriste javne agencije,
    javna preduzeća, privredna društva, ustanove, organizacije i pojedinci kada vrše
    pojedina javna ovlašćenja koja su im poverena zakonom (u daljem tekstu: imaoci
    javnih ovlašćenja).

    To je jedini kogentni zakon kada je reč o pečatu. Imamo dosta primera upućujućih normi (član 38. Zakona o sportu, na primer): „Opšti akti sportskog udruženja jesu: statut, pravilnik i odluka kojom se na opšti način uređuju određena pitanja. Statut je osnovni opšti akt sportskog udruženja. Statutom se obavezno uređuje:

    12) oblik i sadržaj pečata “

    Najzad, upotreba pečata je i pre donošenja novog Zakona o privrednim društvima bila više u domenu običajnog prava nego zakonom propisane forme.

    Možda vi dajete savete pro bono, ja ih neiskusnijim kolegama ipak ne dajem, tako da ćemo ovde završiti diskusiju.

    Pozdrav,
    D.K.

    • Zaista nisam znao da su sva društva sa ograničenom odgovornošću državni ili drugi organi.
      Evo do ovog momenta nisam ni znao da postoji neko ko tako misli.
      Hvala što ste me ovako neukog prosvetlili.
      Sada mi je daleko jasnije zašto je primena prava u Srbiji problem.

  15. za dusana katilovica:

    vi imate u dokumentima pecate firmi iz nemacke i drugih drzava a ja cu vama sada objasniti sta vi ustvari imate posto sam ja rodjen u nemackoj mogu vam reci da nijedno preduzece u nemackoj ne mora imati pecat niti ijedna banka ili druga institucija zahteva pecat pecat u nemackoj mozete napraviti na svakom cosku vecinom su to radnje koje prave kljuceve i sl. udjete unutra i kazete hocu ovakav pecat i oni vam pecat naprave kada u nermackoj u banci otvarsate racun za preduzece morate imati licnu kartu i izvod iz njihovog apr-a koji se zove gewerbeschein to su jedine dve stvari koje morate imati da bi otvorili racun kada podizete novac sa racuna imate karticu koju bankar ubaci u citac i vi ukucate pin i dobijete novac ukoliko dizete vecu sumu novca zahtevaju i licnu kartu i takodje dobijate novac ne morate obrazloziti zasto vam taj novac treba niti vas ko sta pita bitno da ste ovlasceni po racunu takodje ne treba pecat kada prijavljujete vozilo nigde ali bas nigde vam pecat ne treba e sada preduzece moze da ima pecat imao sam i jas pecat otisao sam u radnju knjizaru i kupio stempelset ukucajte na google da vidite sta je to zbir raznih pecata i brdo slova koje pincetom stavljate u te drzace raznih oblika tako da sebi mozete napraviti pecat kakav god hocete ja sam recimo pisao ime firme telefon webadresu i email da ne bi morao na svakom papiru to pisati znaci kao neka vrsta vizit karte ali pecat nema znacenje prema ustanovama drugim preduzecima itd ne treba vam pecat ne znam da li sam dovoljno jasno to objasnio i da li ste vi to shvatili da cinjenica sto imate dinA4 papir sa pecatom ne znaci da je pecat obavezan pitajte nekoga u nemackoj da li stalno nosi pecat i smejace vam se u lice kada u nemackoj udjem u banku jedin sto moram imati je licna karta i novac na racunu problem je sto se mi priblizavamo europskoj uniji u kojoj sam ja rodjen i ziveo kada postojala nije vec je bila zajednica za trgovinu ugljem i celikom a totalno smo nespremni imamo totalno nesposobne ljude koji nas vode a kojima kada nacrtate dve ovce na papiru jednu izgube imamo sudije koji ovde komentarisu o zakonima a jedini sud u koji bi ih ja pustio je sudnica na setu za snimanje serije zakon u los andjelesu za john grishamove romane moraju jos da da studiraju par semestra jure problem je sto je taj pecat potekao iz komunizma preuzet je od strane preduzetnika umesto da neko ovde kaze i navede zakon i clan zakona po kom je pecat obavezan citam samo neke komentare i objasnjenja koja nemaju veze sa realnoscu i trenutno vazecim zakonima u srbiji da li znate kada udjemo u eu tog trenutka sva preduzeca strana moraju biti tretirana kao domaca sva strana preduzeca koja nemaju pecat a zele dsa posluju registruju vozilo otvore racun i to im bude onemoguceno ce momentalno tuziti srbiju i dobiti presudu u svoju korist ukoliko i dalje na celu drzave budu ljudi koji ne znaju da odvedu malo dete u skolu a kamoli jedan narod u buducnost

  16. Pingback: Kako banke, uz izgovor NBS, sprečavaju modernizaciju srpske privrede - Zverko.rs l Ekonomija l Marketing l Internet l O svemu što je bitno

  17. Mene u banci u kojoj imam otvoren račun „prisiljavaju“ da promenim izgled pečata koji sam već koristio godinu i po dana u istoj banci i da pečat mora da ima potpuno isti sadržaj i raspored slova kao što piše u APR-u i već,pošto ja to smatram da ne moram da uradim,kažu da neće da mi realizuju naloge,pa sam s toga prešao u drugu banku koja mi je bez problema oko pečata(ukazao sam im na problem koji sam imao sa ovo prvom bankom) otvorila račun i sada normalno radim.E sad nastaje problem… u prvoj banci su mi ostale pare na računu!??Ko je nadležan da mi rastumači ovu problematiku(čist formalizam,rekao bih)da ne bih morao da se nerviram bez potrebe.Molim savet

    • Najbolji savet će Vam dati nova banka.
      Inače, ovde vidim elemenata krivičnog dela krađe.

  18. Sjajan tekst. Nedavno sam razgovarao sa pravnicom iz Ministartva turizma, jer pokrećem startap u oblasti turizma. Isčitavajući zajedno delove zakona o turizmu skontao sam je potpuno bušan zakon na mnogo mesta vezan za platforme kao posrednike u turizmu. Žena je samo rekla, da slažem se sa vama, zakon nije najbolji ali šta da radimo…

    Pitanje kratko ako nije problem. Trenutno imam otvorenu agenciju za rač. programiranje u Srbiji, ali registrujem sada u Delaware-u LLC i kada završim to gasim ovde agenciju.
    1. Potreban mi je ovde račun kao nerezidentu u banci, ali sigurno će tražiti upravo taj pečat koji se na zapadu ne koristi. Znate li šta mogu učiniti vezano za to. Verujem da dosta preduzetnika ima istu dilemu…

    Hvala!

    • UniCredit ili Erste banka.
      Ne mogu da vam traže pečat koji po pravu Delavera ne postoji.
      Ili još bolje, račun u nekoj inostranoj banci.

  19. Za Dušana: Plati tih 600 din za pečat kakav traže, povuci pare i uništi pečat, najjeftinije ti ze , poz za autora, svakako treba rasteretiti građane i privredu, lična karta sa čipom, jmbg, el.potpis su najbolji pečat u radu sa upravom i bankama, privredom, a svi je svakako imaju, ne treba mnogo pametovati,

    • Ma ko su oni da traže nešto što po zakonu nemaju pravo?
      Šta, sledeći put će da traže da skakuće na levoj nozi? Nije savet da pristane na protivzakonito maltretiranje, ma kako jednostavno ili jeftino bilo.
      NBS ima da poštuje Zakon, a ne da izmišlja i maltretira privredu. Nije ovo jedino, NBS traži da popuniš (ručno) Izveštaj o prilivu sredstava iz inostranstva, da bi po šifri priliva videli zašto je firma primila novac, i pored toga što banci dostavljaš fakturu.
      Inače, ova šifra im treba samo U STATISTIČKE SVRHE, i ničemu drugo ne služi.
      To je taj maltretman.

  20. A šta je sa pečatom doktora? Da li je i to potrebno, ukoliko je odštampano ime. Kao i okrugli pečat firme, kada postoji logo i zaglavlje, gde su navedeni svi podaci?
    U zakonima nisam mogao da nađem, kao i u dokumentima RFZO-a (koji u stvari i nema nikakve veze sa radom doktora, već sa fakturama, što je već objašnjeno, ali zahteva i na receptu zbog ID broja koji sliuuži za evidenciju)?

    • Termin za „pečat“ doktora je štambilj, i uređen je Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe („Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik i 22/2013).
      Štambilj doktora nema nikakve veze sa pečatom privrednog društva, čija upotreba je zakonom ukinuta još 2012. godine.
      Ipak, kako u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ne postoji pominjanje štambilja doktora, to je upitna i zakonitost navedenog Pravilnika.

  21. Samo da dodam, nalazi se već godinu dana pišu u elektronskoj formi i za pacijenta se štampa (kopija) i zahteva se opet pečat.

  22. Hvala na javnoj analizi. Oduvek su me zanimali zakonski detalji oko korišćenja pečata. Kako sam ja shvatio ovu analizu prelomna tačka tvog tumačenja je to da li zakon sme ili ne sme svoja ovlašćenja propisana ustavom ili drugim zakonom da spusti na podzakonske akte.

    Vidim iz komentara da neke tvoje kolege misle da je to prihvatljivo dok se ti ne slažeš. Da li je ovo „spuštanje“ negde definisano ili je samo podložno tumačenju?

    Pošto u zakonu o privrednim društvima piše „ako zakonom nije drugačije propisano“ to znači da ne piše na primer „ako zakonom i SAMO zakonom nije drugačije propisano“. Ako se uzmu u obzir ove dve moguće formulacije mislim da je prihvatljivo da zakon može reći da neki podzakonski akt bliže odredi odnose koji se dovode u pitanje.

    Odnosno:

    Ustav: Nek zakoni definišu detalje
    Zakon o PD: Nek neki drugi zakon definiše detalje
    Zakon o PP: Nek NBS definiše detalje
    NBS: Donosimo odluku kojim definišemo detalje

    Čini mi se da je ovo standardna praksa jer bi u suprotnom svi podzakonski akti bili ništavni i svi odnosi i pravila bi morali da se definišu unutar zakona.

    • Nema na čemu.
      Tumačenje teksta je veoma prosto, i ne ostavlja nikakve nedoumice.
      Da je zakonodavac želeo da uredi upotrebu pečata za privredna društva kao obaveznu, onda bi zakon sadržao takvu odredbu, na primer: „Privredno društvo ima pečat. Pečat je okruglog oblika. Pečat sadrži skraćeni naziv privrednog društva.“
      Da je zakonodavac želeo da se upotreba pečata uređuje drugim propisom, onda bi zakon sadržao takvu odredbu, na primer: „Upotreba pečata određuje se drugim propisom“ ili „Nadležno ministarstvo za poslove privrede donosi pravilnik o izgledu i načinu upotrebe pečata privrednih društava“.

      Ali ne.

      Dok u zakonu ne stoji, ne primer: „Privredna društva nemaju pečat. Svi podzakonski akti kojima je propisana upootreba pečata ništavi su. Svako lice koje zahteva pečat privrednog društva kazniće se 10.000 dinara.“ vi koji „tumačite“ jasan tekst na nakaradan način, nećete se smiriti.

      Podzakonski akti moraju da su u skladu sa zakonom. To znači da se njima ne može definisati materija koja zakonom nije predviđena da se definiše podzakonskim aktom. Podzakonskim aktom kojim se zahteva upotreba pečata za privredno društvo koje nije u državnoj svojini i koje ne obavlja javna ovlašćenja, jednostavno se ne može propisati upotreba pečata u skladu sa zakonom kojim je definisano da se upotreba pečata može propisati zakonom. Takva odredba bi bila protivzakonita.

      Ne uzimaju se u obzir sve moguće formulacije, nego samo važeća formulacija koja je nedvosmislena.

      Posebno treba obratiti pažnju na to da niti jednim zakonom nisu propisani oblik i sadržaj pečata privrednih društava koja nisu u državnom vlasništvu i ne vrše javna ovlašćenja.

      Čini mi se da ste svi vi navikli da radite po svome, bez obzira na to šta piše u zakonu, i da ćete tumačiti zakon dok ga ne dovedete do svoje potpune suprotnosti.

      Samo napred. Zato i živimo u „pravnoj“ državi, a pitanje pečata je samo kap u moru, ili paradigma, takvog „pravnog“ stanja države.

  23. „Tumačenje teksta je veoma prosto, i ne ostavlja nikakve nedoumice.“

    Izvini Žarko ali praksa pokazuje suprotno.

    „… vi koji “tumačite” jasan tekst na nakaradan način, nećete se smiriti.“

    Naprotiv mislim da si nakaradno protumačio moju konstantaciju. Naravno da ne treba ovo ovako da stoji kako si ti napisao. Moja tvrdnja je da je deo “… ako zakonom nije drugačije propisano” dvosmislen. Kada bi pisalo „… ako zakonom i samo zakonom nije drugačije propisano“ onda bi bilo nedvosmisleno. Zašto? Zato što se sa prvom konstatacijom dopušta zakonu da propiše odredbe, što je zakonom o PP i urađeno. Zakon je propisao da „… oblik, sadržinu i način korišćenja (naloga za plaćanje) propisuje Narodna banka Srbije“. Dakle zakon jeste drugačije propisao. Kada bi stojalo „zakonom i samo zakonom“ onda bi nedvosmisleno bilo da samo zakon može da propiše drugačije.

    „Čini mi se da ste svi vi navikli da radite po svome, bez obzira na to šta piše u zakonu, i da ćete tumačiti zakon dok ga ne dovedete do svoje potpune suprotnosti.“

    Skroz nepotreban paragraf na moj komentar jer ne znam odakle si izvukao takav zaključak. I ja sam protiv pečata i dvosmislenih propisa. Zato sam pokušao i da se uključim u diskusiju. A ti ako ne želiš javnu raspravu i prihvataš samo tvoje mišljenje za jedino ispravno onda isključi komentare na blogu.

    • Ništa od navedenog nije bilo ad hominem i žao mi je ako je to tako shvaćeno.
      Radi se o prostoj činjenici da niti u jednom zakonskom tekstu ne stoji formulacija koju predlažeš.
      Na primer, krivična dela se mogu propisati zakonom. Nigde ne stoji dodatak „i samo zakonom i ničim osim zakona“. Složićeš je da je nedvosnislenije ako pored „i samo zakonom“ stoji „i ničim osim zakona“.

      Praksa je tumačenje, a ne primena napisanog. To je problem. Problem je u vama koji na jasnu stvar reagujete sa „ali ipak…“.

      Zašto bih isključivao komentare u blogu? Na meni je da svojim mišljenjem podjednako učestvujem u javnoj raspravi kao i svako drugi. I to što je neki tekst objavljen u komentaru na mom blogu ne mora automatski da znači da ću se sa njime i složiti.

  24. Super tekst Ptiki, ali ne vidim da je overen pečatom 🙂
    Ovo je juriš na vetrenjače, a znamo kako to kod nas završava.
    Mi smo pre nekog vremena podneli APR-u novi Statut sa mnoštvom izmena u odnosu na prethodni i samo jednu grešku su našli: „Pa otkud vama pečat na latinici??“
    Nema veze što smo ga koristili punih pet godina, morali smo da napravimo novi, na ćirilici, i tek onda su nam odobrene promene.

    Nije da se nismo borili, ali redovni posao je ozbiljno trpeo i nismo na kraju imali izbora…

    • Slučaj o kojem govoriš je verovatno u vezi sa udruženjem, a ne sa privrednim društvima.
      Zakon o udruženjima („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 99/2011 – dr. zakoni) članom 12. stavom 4. propisuje da statut udruženja mora sadržati i odrednice o izgledu i sadržini pečata udruženja. Članom 13. stav 2. propisano je da naziv udruženja mora biti na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
      Da isto važi i za privredna društva, to bi onda bilo i napisano u Zakonu o privrednim društvima.

      Što se vetrenjača tiče, Poreska je rešena, NBS je rešena. Ostaju još poslovne banke i pošta.

      Idemo dalje. Barem ja.

  25. Jeste, ali nigde ne piše da pečat mora da sadrži naziv udruženja. Nisu nam dozvolili ni da pečat ima samo logo, bez teksta.

    • Najstrašnije je to što takvo postupanje, verovatno, ničim nisu obrazložili.

  26. Nivo neznanja kod ljudi koji su nadlženi i po toj osnovi moraju da budu obavešteni je na svom vrhuncu. Mi smo kao preduzetnici osuđeni da konstantno edukujemo ljude u bankama, državnim agencijama, poreskoj itd o pravilima i propisima koje te institucije,organizacije i donose. U suprotnom ako prepustimo stavari onako kako bi ih oni sprovodili 2/3 ranog vremena bi posvetili rešavanju nagomilanih problema umesto da se bavimo preduzetništvom od kojeg i živimo.

  27. Poštovani Ptiček ( a i svi ostali),

    Danas je 23. Mart 2016.

    Banke u Srbiji i dalje „čekaju dopis iz NBS“, a u međuvremenu i dalje traže pečat.

    Toliko za ovo uključenje… Studio?

    • Erste Banka ne traži. Empirijski dokazano.
      Kakvo je stanje na terenu? Koja banka traži?

      P.S. Neke banke traže dve blanko menice za otvaranje poslovnog računa, pod izgovorom da „obezbede“ plaćanje provizije za „održavanje računa“, što je besmislen način obezbeđivanja plaćanja provizije, a pri tome veoma rizično za klijenta. Ostaviti bilo šta blanko bilo kome je u najmanju ruku neozbiljno. Ako na računu nema para, menica neće obezbediti novac.

  28. Na osnovu Zakona o platnim uslugama NBS je dala mogućnost bankama da same odluče da li će koristiti pečat na platnim nalozima odnosno da pružalac i korisnik platnih usluga mogu ugovoriti i drugačije načine provere autentičnosti podnosioca platnog naloga.

    Propis – podzakonski akt:
    Odluka o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima
    „Službeni glasnik RS“, 55/2015 i 78/2015

    Prilog 2:

    ELEMENTI NA OBRASCIMA PLATNIH NALOGA –
    SADRŽAJ I NAČIN POPUNjAVANjA

    tačka 11.
    Obrasce platnih naloga u pismenoj formi potpisuju ovlašćena lica, čiji su potpisi deponovani kod pružaoca platnih usluga kod kojeg se vodi tekući račun korisnika platnih usluga. Na obrascima platnih naloga, pored potpisa, mora biti stavljen pečat korisnika platnih usluga, koji je deponovan kod pružaoca platnih usluga, osim ako je u pitanju potrošač.

    Izuzetno od stava 1. ove tačke, pružalac i korisnik platnih usluga mogu ugovoriti i drugačije načine provere autentičnosti podnosioca platnog naloga.

    • Lepo piše „koji je deponovan“, i odnosi se na ona privredna društva koja imaju pečat.
      U Erste banci, na primer, već mesecima nije potreban pečat za bilo šta.

      • Tačka 11, stav 2, Priloga 2:
        „Izuzetno od stava 1. ove tačke, pružalac i korisnik platnih usluga mogu ugovoriti i drugačije načine provere autentičnosti podnosioca platnog naloga.“
        ——–
        Znači da poslovna banka može da ugovori drugačiju proveru ako želi…

        Srdačan pozdrav

        • Poslovna banka može šta god, ali ne može da ugovori upotrebu pečata.
          Zakonom je propisano da se upotreba pečata uređuje isključivo zakonom, pa se ni Odlukom, Uredbom, Opšti uslovima ili Ugovorom ne može uređivati to pitanje.
          Jedno je sigurno, pečat niti je uslov, niti, realno govoreći, svedoči o autentičnosti bilo čega.

  29. Pečat? Hahaha, rasprava o pečatu u jednoj filijali NLB tema je za daleku budućnost, prvo treba da se objasnimo o obrascima naloga za prenos. Sticajem okolnosti, pre neki dan morala sam da izvršim jednu transakciju „peške“, odštampala sam nalog iz knjigovodstvene aplikacije (MiniMax, ako je bitno), ovlašćeno lice potpisalo, UDARILA SAM PEČAT i uputila se u banku. Ne lezi vraže, službenik neće da izvrši plaćanje jer „nalog nije ovakav“ (maše risom naloga koji se standarno nabavljaju u knjižarama). Rasprava je trajala dobrih 15-20 minuta, na moje „ali, sadržaj je identičan“, kontraargument je uporno bio „u NAŠEM pravilniku stoji da mora ovako“. Mislim da ga uopšte nisam ubedila, „pustio“ me je samo zato što je shvatio da se neću pomeriti sa šaltera do sudnjega dana, a otegao se red, onoliki… Oj, Srbijo, među šljivama 😀

  30. Ptiki Care,

    Svaka čast na ovom tekstu.

    Ipak, imam još jednu nedoumicu.

    Kada je u pitanju Nalog za ispravku, koji se koristi za slučaj povrata robe na kasi ili prosto za ispravljanja greške napravljene fiskalnom kasom, njegov izgled i sadržaj se nalazi u „pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog racuna, načinu otklanjnaj greške u evidnetirnaju prometa preko fisklane kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja“ iz 2004. god. Taj obrazac na dnu dokumenta predviđa M.P. tj. mesto pečata.

    E sad, s obzirom da je ovaj pravilnik, koji je stupio na snagu zajedno sa zakonom o fisklanim kasama 2004 god, a da je zakon o Privrednim društvima stupio na snagu 2012. godine, odnosno nakon ovog pravilnika, da li se može zaključiti da na ovom Nalogu za ispravku ne mora više da stoji pečat, već eventualno samo rečenica da je nalog punovažan bez pečata i potpisa.

    Isto pitanje važi i za obrasce LNPDV, SNPDV i REF4?

    Kad smo kod potpisa da li je to takođe propisano negde ili?

    Veliki pozdrav,
    Čarli

Оставите одговор

Obavezna polja su označena *.