Ugovor o poverljivosti

Odavde možete preuzeti ugovor-o-poverljivosti.doc (10216 downloads )  [46KB].

Tekst koji je označen žutom bojom obavezno izmenite tako da odgovara Vašem konkretnom slučaju. Slobodno možete da menjate sav tekst. Ne samo Vi, već i druga ugovorna strana. Upodobite, menjajte i dopunjavajte tekst modela tako da odgovara saglasnosti vaših konkretnih volja, kako bi postao ugovor.

Ugovor o poverljivosti se u našem narodu kolokvijalno naziva endiej, od engleske skraćenice NDA od reči Non-Disclosure Agreement. Engleski jezik koristi još neke nazive za ovakav ugovorni odnos kao što su: Confidential Disclosure Agreement (CDA), Confidentiality Agreement (CA), Proprietary Information Agreement (PIA) ili Secrecy Agreement (SA). Kako je zvaničan jezik u Republici Srbiji – srpski jezik, i kako se u Republici Srbiji primenjuje – srpsko pravo, tako će endiej ostati u kolokvijalnoj, a ne u pravnoj upotrebi. Ugovor k’o ugovor, samo o poverljivosti.

Ugovor o poverljivosti služi da se ugovorne strane zaštite od odavanja poverljivih informacija koje razmenjuju.

Najčešća upotreba ugovora o poverljivosti je u slučaju organizacije prikupljanja ideja. Neretko velike firme i marketinške kuće organizuju ovakva prikupljanja ideja (čitaj: pičeve), sa željom da prezentovane ideje iskoriste u sopstvenom marketinškom poduhvatu i na taj način zarade bruka para. Ovakav ugovor o poverljivosti štiti davaoca ideje, tj. Vas, od firme koja prikuplja ideje (čitaj: organizuje pič) tako što ih sprečava da ideju iskoriste bez da Vam plate. Ukratko rečeno, obavezuje ih da Vam plate ukoliko Vašu ideju iskoriste.

Ovaj model ugovora o poverljivosti je namerno napisan uopšteno, upravo da bi bio primenjiv na najširi krug slučajeva. Mogu ga koristiti i startapi kada ideju izlažu investitoru, ili dva programera koja ćaskaju na temu razvoja nekih projekata.

Ok, to je bilo čemu služi i kome služi ovakav model ugovora. A sada da objasnim pojedine odredbe.

Naslov, dobro, datum i mesto zaključenja, dobro, ugovorne strane, to znate ko su: Vi i oni, dobro, aha, imamo primaoca i davaoca informacije. Jasno. Specifičnost ovog ugovora je što se ne može uvek tačno predvideti koja ugovorna strana će biti davalac, a koja primalac Poverljive informacije. Isto lice – jedna ista ugovorna strana, može istovremeno da se pojavljuje i kao primalac i kao davalac Poverljive informacije. Jasno? Pa razmislite, na tom piču, i Vi kao davalac ideje, primate informacije o budućoj marketinškoj kampanji. A te informacije mogu biti poverljive. Kako Poverljive informacije ne teku jednosmerno, od jedne ugovorne strane ka drugoj, već dvosmerno, to nije moguće naznačiti samo jednu ugovoru stranu kao davaoca, a drugu kao primaoca Poverljive informacije.

‘Ajmo po članovima, nema ih mnogo, ali su sadržajni.

Član 1.  definiše predmet ugovora, kao ugovor o poverljivosti.

Član 2. daje definicije šta se smatra, a šta se ne smatra Poverljivom informacijom, i daje definiciju Sekundarne informacije

Član 3. je krucijalan, jer se njime ugovara kako se faktički štite Poverljive informacije. Ovo Vas molim da konkretizujete, ukoliko Vaš slučaj zahteva konkretizaciju.

Članom 4. se ograničava odgovornost za davanje Poverljivih informacija kada se daju na osnovu zakona. To je ono kada dođe inspekcija, na primer.

Član 5. je napisan zbog veeelikih kompanija koje imaju raznorazne sektore i raznorazne članice grupe, kojima žele da prosleđuju Poverljive informacije. Ukoliko ovo ne ugovarate sa firmom koja je članica neke poslovne grupacije, obrišite ovaj član, a ostale članove prenumerišite.

Članom 6. se ugovara rok za vraćanje Poverljive informacije. Ovo ne znači da treba nazad da prosledite elektronsku poštu koju ste dobili, nego ono što možete da fizički vratite.

Član 7. sadrži cifru koju će biti dužni da Vam plate ukoliko ukradu Vašu ideju, odnosno ukoliko bez ikakve nadoknade upotrebe ili objave Vašu Poverljivu informaciju. Ili Vi njihovu.

Članom 8. je regulisano da ugovorna strana koja prima Poverljivu informaciju ne može davati bilo kakve garancije ili sačinjavati bilo kakve ugovore, bez prethodne saglasnosti ugovorne strane koja Poverljivu informaciju daje. Ukratko, ne mogu bazirati svoje poslovanje na Vašim Poverljivim informacijama ukoliko to ne ugovore.

Član 9. definiše da se ovim ugovorom ne prenose i ne ustupaju bilo koja prava intelektualne svojine.

Član 10. jednostavno definiše da je ovo ugovor samo o poverljivosti, i da se zaključenjem ovog ugovora ne stiče pravo na zaključenje bilo kog drugog ugovora niti da se ovaj ugovor smatra stupanjem u poslovni odnos.

Član 11. definiše rok od 2 godine primene ovog ugovora. Vi stavite neki drugi rok ukoliko želite.

Članom 12. se ugovara mesna nadležnost suda.

Član 13. definiše kada ugovor stupa na snagu, odnosno počinje sa primenom, s obzirom da ga ugovorne strane neće potpisati istog dana. Ovo je moja pretpostavka, a Vi obrišite ako Vam je suvišno.

Ukoliko neko od Vas ima pitanje koje je u vezi sa modelom ugovora o poverljivosti, neka iskoristi prostor za komentar i postavi pitanje. mada sam o zaključivanju ugovora napisao Uputstvo…

NAPOMENA:
Na osnovu člana 6. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) korišćenje celokupnog teksta svih modela ugovora je slobodno i neograničeno, kako u nekomercijalne tako i u komercijalne svrhe, bez ikakve nadoknade, bez obaveze navođenja imena autora, sa neograničenom mogućnošću da se sadržaj teksta menja.