Ugovor o poverljivosti

Odavde možete preuzeti ugovor-o-poverljivosti.doc (2472 downloads)  [46KB].

Tekst koji je označen žutom bojom obavezno izmenite tako da odgovara Vašem konkretnom slučaju. Slobodno možete da menjate sav tekst. Ne samo Vi, već i druga ugovorna strana. Upodobite, menjajte i dopunjavajte tekst modela tako da odgovara saglasnosti vaših konkretnih volja, kako bi postao ugovor.

Ugovor o poverljivosti se u našem narodu kolokvijalno naziva endiej, od engleske skraćenice NDA od reči Non-Disclosure Agreement. Engleski jezik koristi još neke nazive za ovakav ugovorni odnos kao što su: Confidential Disclosure Agreement (CDA), Confidentiality Agreement (CA), Proprietary Information Agreement (PIA) ili Secrecy Agreement (SA). Kako je zvaničan jezik u Republici Srbiji – srpski jezik, i kako se u Republici Srbiji primenjuje – srpsko pravo, tako će endiej ostati u kolokvijalnoj, a ne u pravnoj upotrebi. Ugovor k’o ugovor, samo o poverljivosti.

Ugovor o poverljivosti služi da se ugovorne strane zaštite od odavanja poverljivih informacija koje razmenjuju.

Najčešća upotreba ugovora o poverljivosti je u slučaju organizacije prikupljanja ideja. Neretko velike firme i marketinške kuće organizuju ovakva prikupljanja ideja (čitaj: pičeve), sa željom da prezentovane ideje iskoriste u sopstvenom marketinškom poduhvatu i na taj način zarade bruka para. Ovakav ugovor o poverljivosti štiti davaoca ideje, tj. Vas, od firme koja prikuplja ideje (čitaj: organizuje pič) tako što ih sprečava da ideju iskoriste bez da Vam plate. Ukratko rečeno, obavezuje ih da Vam plate ukoliko Vašu ideju iskoriste.

Ovaj model ugovora o poverljivosti je namerno napisan uopšteno, upravo da bi bio primenjiv na najširi krug slučajeva. Mogu ga koristiti i startapi kada ideju izlažu investitoru, ili dva programera koja ćaskaju na temu razvoja nekih projekata.

Ok, to je bilo čemu služi i kome služi ovakav model ugovora. A sada da objasnim pojedine odredbe.

Naslov, dobro, datum i mesto zaključenja, dobro, ugovorne strane, to znate ko su: Vi i oni, dobro, aha, imamo primaoca i davaoca informacije. Jasno. Specifičnost ovog ugovora je što se ne može uvek tačno predvideti koja ugovorna strana će biti davalac, a koja primalac Poverljive informacije. Isto lice – jedna ista ugovorna strana, može istovremeno da se pojavljuje i kao primalac i kao davalac Poverljive informacije. Jasno? Pa razmislite, na tom piču, i Vi kao davalac ideje, primate informacije o budućoj marketinškoj kampanji. A te informacije mogu biti poverljive. Kako Poverljive informacije ne teku jednosmerno, od jedne ugovorne strane ka drugoj, već dvosmerno, to nije moguće naznačiti samo jednu ugovoru stranu kao davaoca, a drugu kao primaoca Poverljive informacije.

‘Ajmo po članovima, nema ih mnogo, ali su sadržajni.

Član 1.  definiše predmet ugovora, kao ugovor o poverljivosti.

Član 2. daje definicije šta se smatra, a šta se ne smatra Poverljivom informacijom, i daje definiciju Sekundarne informacije

Član 3. je krucijalan, jer se njime ugovara kako se faktički štite Poverljive informacije. Ovo Vas molim da konkretizujete, ukoliko Vaš slučaj zahteva konkretizaciju.

Članom 4. se ograničava odgovornost za davanje Poverljivih informacija kada se daju na osnovu zakona. To je ono kada dođe inspekcija, na primer.

Član 5. je napisan zbog veeelikih kompanija koje imaju raznorazne sektore i raznorazne članice grupe, kojima žele da prosleđuju Poverljive informacije. Ukoliko ovo ne ugovarate sa firmom koja je članica neke poslovne grupacije, obrišite ovaj član, a ostale članove prenumerišite.

Članom 6. se ugovara rok za vraćanje Poverljive informacije. Ovo ne znači da treba nazad da prosledite elektronsku poštu koju ste dobili, nego ono što možete da fizički vratite.

Član 7. sadrži cifru koju će biti dužni da Vam plate ukoliko ukradu Vašu ideju, odnosno ukoliko bez ikakve nadoknade upotrebe ili objave Vašu Poverljivu informaciju. Ili Vi njihovu.

Članom 8. je regulisano da ugovorna strana koja prima Poverljivu informaciju ne može davati bilo kakve garancije ili sačinjavati bilo kakve ugovore, bez prethodne saglasnosti ugovorne strane koja Poverljivu informaciju daje. Ukratko, ne mogu bazirati svoje poslovanje na Vašim Poverljivim informacijama ukoliko to ne ugovore.

Član 9. definiše da se ovim ugovorom ne prenose i ne ustupaju bilo koja prava intelektualne svojine.

Član 10. jednostavno definiše da je ovo ugovor samo o poverljivosti, i da se zaključenjem ovog ugovora ne stiče pravo na zaključenje bilo kog drugog ugovora niti da se ovaj ugovor smatra stupanjem u poslovni odnos.

Član 11. definiše rok od 2 godine primene ovog ugovora. Vi stavite neki drugi rok ukoliko želite.

Članom 12. se ugovara mesna nadležnost suda.

Član 13. definiše kada ugovor stupa na snagu, odnosno počinje sa primenom, s obzirom da ga ugovorne strane neće potpisati istog dana. Ovo je moja pretpostavka, a Vi obrišite ako Vam je suvišno.

Ukoliko neko od Vas ima pitanje koje je u vezi sa modelom ugovora o poverljivosti, neka iskoristi prostor za komentar i postavi pitanje. mada sam o zaključivanju ugovora napisao Uputstvo

NAPOMENA:
Na osnovu člana 6. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) korišćenje celokupnog teksta svih modela ugovora je slobodno i neograničeno, kako u nekomercijalne tako i u komercijalne svrhe, bez ikakve nadoknade, bez obaveze navođenja imena autora, sa neograničenom mogućnošću da se sadržaj teksta menja.

26 komentara Napišite komentar

  1. Poštovani,

    Vaš model ugovora, kao i svi drugi na internetu, na početku sadrži PIB i matični broj.
    Interesuje me da li to znači da ja kao lice koje ne poseduje firmu ne mogu da sklopim ovaj tip ugovora?

    Problem je u tome što ja kao student/programer želim da napravim tim za određeni projekat, ali ne želim svoju ideju da prezentujem bilo kome iz budućeg tima pre nego što ga na ovaj način zaštitim.

    • Poštovani,
      Kao što u tekstu objašnjenja koje se nalazi na jedinoj stranici (https://www.pticek.com/besplatni-ugovori/ugovor-o-poverljivosti/) sa koje možete preuzeti tekst ugovor stoji:

      ovaj model ugovora o poverljivosti je namerno napisan uopšteno, upravo da bi bio primenjiv na najširi krug slučajeva. Mogu ga koristiti i startapi kada ideju izlažu investitoru, ili dva programera koja ćaskaju na temu razvoja nekih projekata.

      Takođe je jasno napisano

      da tekst koji je označen žutom bojom obavezno izmenite tako da odgovara Vašem konkretnom slučaju. Slobodno možete da menjate sav tekst.

      Problem je prevashodno u tome što niste pročitali uputsvo koje je uz tekst ugovora dato, a u kojem je upravo opisan Vaš konkretan slučaj.

    • Poštovani,
      Da li je ovakav ugovor neophodno overiti u lokalnom sudu, opštini…?

      • Poštovani,
        Molim Vas da pročitate sve tekstove koji se tiču ugovora.
        Zakon propisuje načelo neformalnosti, ali za neke ugovore propisuje formu u kojoj se moraju zaključiti da bi proizvodili pravno dejstvo, što zavisi i od predmeta ugovora.
        Na primer, ugovor koji za svoj predmet ima prenos prava na nepokretnosti se zaključuje pred javnim beležnikom.

  2. Poštovani,
    Zahvaljujem se na brzom odgovoru i velikoj pomoći. ujedno se izvinjavam što sam svoje pitanje napisao kao odgovor Damiru.

  3. Postovani,
    Kako bi se sklopio ugovor (NDA) izmedju jednog domaceg i jednog stranog fizickog lica da bude pravno valjan kod nas? Trebalo bi mu dati ugovor na engleskom svakako.

    • To što je neko stranac, samo po sebi ne znači da razume engleski. Da bi ugovor bio pravno valjan kod nas, dovoljno je da postoji saglasnost volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora. Ovo se može postići stručnim prevodom ugovornih odredbi na jezike koje obe ugovorne strane razumeju.

  4. Poštovani,

    Na koji način potpisati ugovor o poverljivosti, koji je na engleskom jeziku, sa fizičkim licem preko interneta da on bude pravno valjan u Republici Srbiji i šta bi trebalo zahtevati od ličnih podataka druge ugovorne strane (mislim osim ime i prezime, adrese) koja je iz Nemačke? Da bih bio siguran u tačnost tih podataka, da li da tražim sliku ličnog dokumenta?

    Srdačan pozdrav i hvala unapred,

  5. Poštovani,
    Dobila sam Ugovor o poverljivosti iz jedne firme iz BiH. Ugovor nije podeljen po članovima, nego samo rednim brojevima. Da li svaki Ugovor formalno treba da bude podeljen po članovima ili može i bez navođenja člana ili čak i bez rednih brojeva? Da li ovaj Ugovor mora formalno da zadovolji neke zahteve što se tiče same forme Ugovora?
    Unapred hvala

    • Poštovana,
      Uz pretpostavku da je pravo BiH u tom pogledu isto kao pravo RS, mogu da dam sledeći odgovor:
      Prvo, ugovor o poverljivosti nije imenovani ugovor, što znači da zakonom nisu propisani ni sadržina ni forma takvog ugovora. Ovo dalje znači da, s obzirom na neformalnost, ovakav ugovor može biti zaključen u bilo kojoj formi.
      Drugo, raspoređivanje teksta ugovora prema članovima takođe nije propisano bilo kojim zakonom. Ugovorne odredbe se raspoređuju po logičkim i pravnim celinama, i numerišu, najčešće članovima, ali i na bilo koji drugi način, da bi se lakše te celine povezivale, odnosno da bi bilo lakše pozivanje na određene odredbe koje ugovor sadrži. Ovo, naravno nije nedostatak zbog kojeg bi sam ugovor bio nevažeći. Ugovor čiji je tekst podeljen po članovima ili numerisan na drugi način proizvodi isto pravno dejstvo kao i ugovor kod kojeg to nije slučaj.
      Srdačno,

  6. Član 9. ovog ugovora, u kontekstu kako je napisan, anulira sve tačke ovog ugovora koje se tiču plaćanja za uslugu, plaćanja štete u slučaju spora itd.

    • Ne „anulira“. Ne postoji kolizija između člana 10 i ostalih članova ugovora. Član 10 definiše da se zaključenjem Ugovora o poverljivosti ne stvaraju bilo kakve druge obaveze za ugovorne strane osim obaveza po ovom ugovoru, i strogo se ograničava upravo na Ugovor o poverljivosti.
      Možda bi bilo lakše za razumevanje da se odredba iz člana 10 navede ispod „Predmeta ugovora“, kako bi se videlo koji je tačno predmet Ugovora o poverljivosti, ali i ovako je potpuno jasno.
      Cilj ovakvog ugovora je da definiše poverljivost nezavisno od postojanja ili nepostojanja bilo kakvog drugog ugovornog odnosa, niti da na takav eventualni odnos utiče na bilo koji način, što se upravo postiže odredbom iz člana 10.

      Takođe, istom odredbom se definiše da ne postoji bilo kakva naknada koja bi jedna strana bila dužna da izmiri drugoj povodom zaključenja ili ispunjenja obaveze zaštite poverljivih informacija. U suprotnom bi jedna strana mogla od druge da zahteva nadoknadu za eventualne troškove koji mogu nastati povodom čuvanja informacija poverljivim. Član 10 na nedvosmislen način definiše odsustvo bilo kakvih naknada za poštovanje obaveze zaštite poverljivih informacija.

      • „…niti je jedna Ugovorna strana u bilo kom trenutku niti iz bilo kog razloga u obavezi da drugoj Ugovornoj strani nadoknadi obavljeni rad ili troškove nastale u vezi sa zaključenjem ili ispunjenjem obaveza preuzetih ovim Ugovorom.“ – Druga strana moze da se pozove na ovo ukoliko „ukrade“ ideju i kaze da nije u obavezi da ispostuje clan 7, zato sto nije u obavezi da pokrije bilo kakve troskove druge strane nastale potpisivanjem ovog ugovora, pa makar ti troskovi bili ti isti iz clana 7 – gubitak novca usled gubitka ideje.

        • Očigledno je da ne uspevate da napravite razliku između troškova zaključenja ugovora i naknade štete.
          Naknada štete definisana članom 7 Ugovora nije obuhvaćena članom 10. Ovi članovi se odnose na potpuno različite obaveze.
          Iznos naknade štete se nikako ne može tumačiti kao “trošak”.

          S obzirom da imate problem u tumačenju teksta ugovora, predlažem Vam da ga ne koristite.

          • Pa necu ga ja licno koristiti, ali zasto ne ukazati na potencijalni problem u tackama ugovora. I nije problem kako ga ja tumacim, ja ovde govorim o tome kako neko iskusniji od Vas u ovim procesima moze da ga „napadne“ usled nevesto definisanih pojmova.

            Nesto se ne moze tumaciti kao „trosak“ samo ako se eksplicitno ne naznaci kako se moze tumaciti, a kako ne, ovakve stvari nisu ocigledne. I naravno da se steta moze tumaciti kao trosak, ne razumem kako ne moze.

            Clan 5. ovog ugovora je opet problematican. Koja tacka ovog ugovora me stiti od toga da, ako se cerke firme maticne kompanije odvoje od maticne kompanije, a same nisu potpisnici ovog ugovora, ja izgubim ideju?

            Najvaznije od svega je definisanost suda, ako se radi sa inostranim klijentima. Nigde na ovom sajtu to nije objasnjeno.

          • Niko Vas ne sprečava da tumačite tekst ugovora kako Vam padne na pamet. Srećom, na kraju krajeva tumačenje daje sud, koji poznaje razliku između troška i naknade štete.

            Takođe, sajtu ne nedostaje ništa. Što se ne može reći za Vaše komentare kojima nedostaju dijakritici.

  7. Ja sam digao uzbunu i ako neko cita ove komentare ce sigurno dvaput da razmisli pre nego sto pocne da koristi ovaj ugovor na svoju ruku.

    A Vasi komentari tipa „ne, ti si (ubaci komparativ)“ i „nemoj da koristis jer nisi razumeo“ samo govore o Vasoj nedoraslosti za argumentima i odsustvu samokritike, koje nije dobro ni za kakvu profesiju (dijakritici, stvarno?).

  8. Poštovani Žarko,

    Da li se otkazivanje već potpisanog ugovora, putem korporativnog maila, smatra validno raskinutim ugovorom koji je potpisan ručno (off line)?
    Ukoliko je moguće otkazivanje ugovora putem maila, da li je potrebno da postoji dokaz da je druga strana primila, otvorila ili bilo kako postala svesna otkazivanja ugovora koji je nastao putem maila?

    • Da pojasnim prvo pitanje, ugovor je potpisan off line, ručnim potpisom. Da li tako potpisan ugovor može da se otkaže putem maila?

    • Prema članu 7 Zakona o elekronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, nekom elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku.
      Inače, elektronska poruka se smatra uručenom onda kada joj strana kojoj je upućena može pristupiti.
      Za bilo kakav precizniji odgovor od ovog, potrebno je sagledati da li su uguvorne strane nešto drugo ugovorile, ili iz konkretnih okolnosti sledi nešto drugačije.

Оставите одговор

Obavezna polja su označena *.