Ugovor o autorskom delu

Odavde možete preuzeti ugovor-o-autorskom-delu.doc (1623 downloads)  [43KB].

Tekst koji je označen žutom bojom obavezno izmenite tako da odgovara Vašem konkretnom slučaju. Slobodno možete da menjate sav tekst. Ne samo Vi, već i druga ugovorna strana. Upodobite, menjajte i dopunjavajte tekst modela tako da odgovara saglasnosti vaših konkretnih volja, kako bi postao ugovor.

Ugovorom o autorskom delu, ugovorne strane definišu svoje ugovorne obaveze povodom izrade konkretnog autorskog dela, koje može biti deo već postojeće Internet prezentacije. Ukoliko imate strpljenja/volje/želje, pogledajte moje predavanje o autorsko-pravnoj zaštiti bloga <35:25> održano na Blogomaniji 2013. godine.

Ugovor o autorskom delu služi da fizičko lice i naručilac, osim sadržaja autorskog dela i njegovu formu, odnosno format, ugovore i cenu i rokove izrade autorskog dela kao i način na koji će to delo biti ekonomski eksploatisano.

Ugovor o autorskom delu ima veoma široko polje primene, naročito kada su sadržaj neke prezentacije ili njen dizajn u pitanju. Pri tome, ugovor se ne mora odnositi isključivo na vizuelni dizajn, već je primenjiv i na dizajn zvuka –  komponovanje, video-radove, tekst, kao i mešovite tehnike. Moguće je da Vas angažuju da dizajnirate jedinstveni vizuelni identitet, ili da napišete blog unos (čitaj: post) o nečemu, koji uključuje i tekstualne i grafičke elemente na primer (ilustrovani putopis, recimo).

Ovaj model ugovora o autorskom delu je namerno napisan uopšteno, upravo da bi bio primenjiv na najširi krug slučajeva. Postoje daleko detaljniji ugovori o autorskom delu, koji se tačno odnose na određene vrste autorstva, uvažavajući sve njegove specifičnosti. Molim Vas da razumete da ovaj model nije namenjen pravnom odnosu u kojem se kao autori na nekom delu pojavljuje više lice (čitaj: koautori) od kojih svako lice pojedinačno doprinosi nastanku dela, kao što je film, na primer, gde reditelji, glumci, kamermani, kompozitori, scenografi i mnogi drugi učestvuju u izradi autorskog dela. Dakle, i pored njegove uopštenosti, ovaj model ugovora ima ograničenje u pogledu broja lica koja se angažuju na izradi autorskog dela.

Osim autora, ovaj model ugovora mogu koristiti i naručioci, odnosno svi oni koji dopunjuju prezentacije sadržajem (čitaj: kontentom), bez obzira da li dopunjuju sopstvenu ili tuđu prezentaciju. Sadržaj može biti raznovrstan, samo je bitno da bude precizno naveden, odnosno opisan. Dakle, ako je ono što želite nekakav dizajn nečega, a to može biti i dizajn korisničkog interfejsa, ili ako želite sadržajem da popunite neku prezentaciju, a znate makar i otprilike šta bi taj sadržaj trebao da bude, angažujte autora da pusti svojoj kreativnoj mašti na volju…

Ok, to je bilo čemu služi i kome služi ovakav model ugovora. A sada da objasnim pojedine odredbe.

Naslov, dobro, datum i mesto zaključenja, dobro, ugovorne strane, to znate ko su: Vi i oni, dobro, aha, imamo naručioca i autora. Jasno. Sigurno? Da li Vam je stoprocentno jasno da autor može da bude samo i isključivo fizičko lice i ništa osim fizičkog lica? Jeste? Odlično, idemo dalje, Jedna ugovorna strana naručuje izradu autorskog dela i plaća drugoj ugovornoj strani, autoru, da to delo i napravi. Naručilac će to delo posle da objavi. Jasno?

‘Ajmo po članovima, ima ih vrlo malo.

Član 1.  ima kratku edukativnu funkciju, i preuzima par zakonskih definicija, zarad dobrog razumevanja.
Stavom dva ovog člana… Jeste, drugim pasusom, samo se to u pravima zove drugi stav. Khm, dakle, stavom dva je naveden pseudonim autora. Ako autor nema pseudonim, ili ne želi da ga koristi, obrišite ovaj stav

Član 2. definiše predmet ugovora, kao ugovor o izradi autorskog dela. I to ne samo o izradi, već i o pripremi i predaji tog dela naručiocu. Vi možete da izbacite nepotrebno, odnosno ono na šta se ugovor ne odnosi, samo je bitno da ostavite naziv dela, makar i kao radni naziv. Takođe možete da dodate odrednice koje bliže definišu Vaš konkretan slučaj.

Član 3. definiše obaveze autora u pogledu izrade autorskog dela, a čega li drugog. Ovde navedeni .štg (čitaj: štagod) format je na Vama, odnosno na naručiocu, da definišete. Ponekad naručilac to nije u stanju sam da uradi, jer ne zna šta mu treba, i kako se sve uklapa. Svejedno, Vi napišite u kom formatu će mu autorsko delo biti isporučeno, da kasnije ne biste morali posebno da objašnjavate zašto je nešto u nekom formatu. Na takvo pitanje samo odgovorite: „Zato što smo tako ugovorili“.

Član 4. definiše obaveze naručioca, kao i ograničenja u pogledu samo autorskog dela koje naručilac ima. Odredbama ovog člana autor se štiti od intervencija (čitaj: brljanja) na autorskom delu. U ovom članu nije uvršćeno u model, ali je ovaj član idealno mesto da ugovorite i druge obaveze naručioca, a naročito one koje je on potrebno da izvrši kako biste Vi mogli da izradite autorsko delo. Molim Vas da ovaj član dopunite svime što je Vama potrebno da vam naručilac dostavi i/ili obezbedi kako biste mogli da započnete i uspešno izradite delo.

Član 5. sadrži cifru koju je naručilac dužan da Vam plati. Ukoliko ste preskočili, sada je dobar momenat da pročitate odeljak Cena. Ovim članom se definišu rokovi plaćanja. Precizirajte. Tako kako ste se dogovorili, tačno tako i napišite.

Članom 6. je definisana odgovornost za neizvršavanje nenovčanih obaveza. Ukoliko se nekome ne sviđa da mora da plaća penale zbog neobljavljivanja na vreme isporučenog autorskog dela, dobro, nemojte to da ugovorite, ali samo da znate da postoji i takva mogućnost.

Članom 7. je na najopštiji način definisana mogućnost raskida ugovora. Molim Vas da imate na umu da ovo nije ugovor o zakupu, pa da ugovarate otkazni rok.

Član 8. definiše da se radi o ugovoru s obzirom na ličnost, intuitu personæ, i da se obaveza izrade autorskog dela ne može preneti na treće lice. Vidite, samo taj autor i niko više. Nema rasprave: nema prenosa. Takođe, eventualnom statusnom promenom, ne prestaju obaveze preuzete ovim ugovorom. Ako ugovorna strane promeni vlasnika, pojednostavljeno rečeno, Vi ste i dalje dužni da izradite Internet prezentaciju/prodavnicu, a oni da Vam plate. I ne samo to. Pri ocenu vrednosti pojedine firme vrednuju se i ugovori koje ta firma ima, odnosno, eventualni kupac može da računa na to da će mu prodavnica biti izrađena kako je ugovoreno, i to podiže njenu vrednost. Dobro, dobro, detaljišem, znam, samo hoću da Vam predočim šta sve ova rečenica o neposrednom preuzimanju ugovornih obaveza može da znači.

Član 9.  osim papirnatim izmenama i dopunama ovog ugovora daje ugovornu snagu i elektronskoj komunikaciji koju imate. Recimo da ste u Ugovoru naveli da će neki deo autorskog dela biti „lepe zelene boje“. I sada Vam osoba zadužena za komunikaciju od strane naručioca pošalje poruku da je njihova korporativna odluka sa sastanka borda direktora i pula investitora i predstavnika ministarstava kao i predstavnika diplomatskog kora i najviših zvaničnika čegagod, da to bude „prijatna zelenkasta boja“. Šta ćete da radite? Pa ništa, to se smatra Aneksom ugovora, ukoliko ste već u delo inkorporisali „lepu zelenu boju“, na poruku osobe zadužene za komunikaciju odgovorite sa pitanjem da li pristaje na dodatnu cenu prepravke rešenja u traženu „prijatnu zelenkastu boju“? Ukoliko pristane, imate zaključen Aneks. Ukoliko ne pristane, onda nema saglasnosti volja, i Aneks nije zaključen, i Vi slobodno nastavite Vaš rad. Ozbiljno Vam kažem. Moraće da Vam plate, jer jednostrane izmene ne proizvode pravno dejstvo. Zamislite da Vam pošalje poruku gde kaže da je sada cena 0 din. (slovima: nula dinara). Da li bi se to važilo? Ne bi. E, pa isto tako se ne važi ni ovo!

Članom 10. se ugovara mesna nadležnost suda.

Član 11. definiše broj primeraka ugovora, ukoliko ugovarate u papirnoj formi.

Ukoliko neko od Vas ima pitanje koje je u vezi sa modelom ugovora o autorskom delu, neka iskoristi prostor za komentar i postavi pitanje. mada sam o zaključivanju ugovora napisao Uputstvo

NAPOMENA:
Na osnovu člana 6. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) korišćenje celokupnog teksta svih modela ugovora je slobodno i neograničeno, kako u nekomercijalne tako i u komercijalne svrhe, bez ikakve nadoknade, bez obaveze navođenja imena autora, sa neograničenom mogućnošću da se sadržaj teksta menja.

22 komentara Napišite komentar

    • Ukoliko pod „plaćanjem državi“ mislite na porez, Zakonom o porezu na dohodak građana propisano je da se porez na dohodak građana plaća na ostvarene prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, kao i ostali prihodi koja ostvare fizička lica. Naknada koju ostvaruje autor nije predmet oporezivanja PDV. Predmet oporezivanja PDV je samo prenos i ustupanje autorskih prava, kao i prenos i ustupanje i stavljlanje na raspolaganje patenata, licenci i zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine. Na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima i prava industrijske svojine, plaćaju se sledeće obaveze:

        Porez na dohodak građana po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za normirane troškove propisane Zakona o porezu na dohodak građana u visini od 50%, 43%, 34%.
        Doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje za autorske ugovore po stopi od 26 % na istu osnovicu na koju se plaća porez.
        Doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, i to samo u slučaju kada autor nije osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, delatnosti poljoprivrede, penzije i dr.)

      Visina normiranih troškova zavisi od toga o kojem se konkretnom autorskom delu radi, odnosno od vrste autorskog dela.

      Porez na dohodak i pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje su porezi po odbitku, što znači da se prilikom isplate neto naknade autoru, istovremeno obračunavaju i uplaćuju navedeni porez i socijalni doprinosi.

  1. Postovani, molim Vas recite mi da li autor (jedan od autora) moze biti preduzetnicka radnja? Konkretno radi se o kompijuterskom programu ciju izradu zelim da narucim po svojim specifikacijama.

    • Poštovani,
      U našem pravnom sistemu ne postoji „preduzetnička radnja“. Postoji samo preduzetnik. Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti. Ne postji nikakva „radnja“ koja je odvojena od tog fizičkog lica.
      Dakle, autor može da bude preduzetnik.

  2. Takodje, da li moralna prava i u tom slucaju pribadaju iskljucivo autorima ili se moze ugovoriti drugacije, konkretno me zanima pravo na objavljivanje dela (u pitanju je kompijuterski program)

  3. Poštovani, interesuje me da li ima kakvih problema ugovoriti cenu autorskog dela plus putne troškove odvojeno od autorskog honorara i da li je neophodno da se naznaci da li je Autor u radnom odnosu tj. da li je osiguran po nekom osnovu i kom?
    Naime radi se o budžetskom korisniku s jedne strane i autoru s druge. Hvala

    • Poštovani,
      Ukoliko sam dobro razumeo pitanje, radi se o navođenju činjeničnog stanja u tekstu ugovora, koje činjenice nisu predmet ugovora. Ne postoje pravne prepreke da se takve činjenice navedu, kao što ne postoji ni obaveza da budu navedene.
      S poštovanjem,

  4. Postovani,
    Da li jedno pravno lice (budzetski korisnik) moze da se sklopi Ugovor o autorskom delu sa pravnim licem (firmom), odnosno kako zastiti „dizajn“ propagandnog materijala od daljeg umnožavanja?

    Unajpred zahvalna.

    • Poštovana,
      Zakonom o autorskom i srodnim pravima je propisano da je autor fizičko lice koje je delo stvorilo, pa ugovor o autorskom delu može da se zaključi samo sa autorom.
      Napominjem da ne postoje zakonske prepreke da dva pravna lica međusobno regulišu odnos povodom imovinskih autorskih prava (npr. prava umnožavanja).
      S poštovanjem,

  5. Poštovani, Možete li mi, molim Vas, pomoći u vezi sa dilemom oko autorskog ugovora. Držala bih nema predavanja (VI i VII stepen stručne spreme) s vremena na vreme kao autor i fizičko lice – drugim fizičkim licima (naručiocima). To bih naplaćivala putem autorskog ugovora. Može li se autorski ugovor zaključiti između dva fizička lica? U Autorskom birou mi kažu da može i da bi oni za neki procenat bili porednici (naručioc uplati njima na račun bruto cenu koja je navedena u ugovoru, oni za mene uplate poreze i doprinose, zadrže proviziju, i isplate mi neto zaradu na tekući račun). U Autorskoj agenciji Srbije (druga firma) mi kažu da nisu imali slučaj da se autorski ugovor sklapa između fizičkih lica, nego samo između fizičkog lica (autora) i pravnog lica i da ne mogu da posreduju u slučaju koji je meni potreban. Inače sam zaposlena u 100% radnom odnosu u državnoj firmi. Prihodi od autorskog ugovora bili bi povremeni npr. maksimalno 10 puta godišnje kad se skupi grupa za predavanje. Da li bi VAša firma bila poslednik kao što je Autorski biro ponudio?

    • Poštovana,
      Ne postoje pravne prepreke da ugovor o autorskom delu zaključe dva fizička lica. Jednostavan primer za to je slikanje portreta. Jedno fizičko lice angažuje drugo fizičko lice da naslika njegov/njen portret.
      Predlažemo Vam da angažujete onu agenciju koja se time već bavi i koja ima iskustva. Inače, agenciju angažujete da u Vaše ime i za Vaš račun obračuna i plati pripadajuće poreze. Dobro se raspitajte koliki su ti porezi i kolika je njihova provizija.
      Ptiček d.o.o. Beograd ne vrši „posredovanje“ na način koji ste naveli, već se bavi samo pravnom uslugom izrade teksta ugovora za svaku konkretnu pravnu situaciju.
      S poštovanjem,

  6. Postovani,
    Zanima me da li je ugovor o autorskom delu ogranicen sa 1/3 radnog vremena? Imam ugovor o autorskom delu po kome drzim naucna predavanja po pozivu (u svoje slobodno vreme), a u radnom odnosu sam u drugom preduzecu.

    • Poštovani,
      Ugovor o autorskom delu je ugovor van radnog odnosa, i ne postoji nikakvo ograničenje u tom smislu.
      Ipak, pitanje je računovodstvene prirode, ba bih Vas uputio da odgovor pronađete kod računovođe.

  7. Poštovani,
    Molim Vas da mi odgovorite da li preduzetnik (šifra delatnosti 9001 – izvođačka umetnost) može zaključiti ugovor o izvođačkom radu (delu) sa izvođačem koji nije u radnom odnosu, već poseduje samo licencu za rad. Ukoliko nije moguće zaključiti navedeni ugovor, zanima me koji model ugovora je moguće zaključiti.
    Hvala unapred!

    • Poštovani,
      Pravo poznaje daleko širi dijapazon ugovora od onih koje na ovom sajtu možete naći besplatno.
      Ne pokušavajte da svoj ugovorni odnos podvedete pod neki tekst ugovora samo zato što Vam je dostupan, već ugovorni odnos preslikajte u tekst. Ukoliko to ne umete sami da uradite, angažujte nekoga ko ume, ko je stručan i ko se za to školovao, na primer advokata.
      S poštovanjem,

  8. Izvinite da li autorima ( predavačima ) sa kojim zakljucujemo ugovor o autorkom delu možemo platiti dnevnicu iako nisu kod nas u radnom odnosu? U razgovoru sa inspektor rečeno nam je da naloge za putne troškove i dnevnice možemo izdavati samo zaposlenima. Medjutim, mi sa fizickim licima sklapamo Ugovor o autorkom delu – da oni odrade predavanje a mi podržavamo taj seminar . Ukoliko je predavanje u gradu koji je dalji od naseg sedista mi trebamo da platimo dnevnicu i putne troškove. Do sada smo to predvidjali ugovorom i isplaćivali im ali ne znamo dal imamo pravo na to. Hvala unapred na odgovoru.

    • Inspektor jeste u pravu što se tiče putnih naloga, jer su oni, strogo formalno gledano, institut kojim se ostvaruju prava i obaveze zaposlenog iz radnog odnosa, dok se Ugovorom o autorskom delu ne zasniva radni odnos.
      Ne postoje pravne prepreke da licima koje angažujete ugovorom van radnog odnosa (npr. Ugovor o delu, Ugovor o autorskom delu i sl.) izmirite troškove (npr. troškove utrošenog materijala, putne troškove i sl.), samo nemojte koristiti terminologiju koja je rezervisana za radni odnos (npr. dnevnica), da ne bi dolazilo do zabune o kakvoj vrsti odnosa se radi. Za odlazak predavača u drugo mesto možete ugovoriti uvećanu nadoknadu, i obavezu da nadoknadite putne troškove.

  9. Postovani,

    Zanima me Vase misljenje o sledecem:
    Pravno lice (drugo pravno lice u skladu sa odredbama zakona o racunovodstvu) zakljucilo je Autorski ugovor o ustupanju prava koriscenja autorskog dela – sa pravnim licem. Ovo `drugo pravno lice` u svojim poslovnim kjnigama iskazuje troskove ugovora o autorskom delu, s tim sto ne priznaje normirane troskove niti placa porez, vec dobija mesecne fakture od pravnog lica koje je kao zastupnik autora. Moja predpostavka je da to pravno lice ima dalje zakljucen ugovor sa fizickim licem-autorom. Da li je po Vama ovaj ugovor po propisima?

  10. Ok. Nisam mislila bas Vase formalno misljenje, pogresno sam se izrazila… Hvala na informaciji u svakom slucaju.

Оставите одговор

Obavezna polja su označena *.