Zakon o obligacionim odnosima čl. 38 i 39
(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 10236/2011 od 24.4.2012. godine)
Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglašava sa primljenom ponudom i na osnovu koje nastaje ugovor i relevantna je ako po sadržini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Prihvatanje ponude ne mora biti u određenoj formi, osim ako zakon propisuje posebnu formu za zaključenje takvog ugovora, ali je u pravnom prometu uobičajeno da se prihvat ponude učini u formi u kojoj je data ponuda.
„U konkretnom slučaju je bilo sporno da li je lice koje je učestvovalo u elektronskoj prepisci povodom navedenog posla bilo ovlašćeno da istupa u ime tuženog i u njegovo ime da ugovora poslove.
Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je tužilac elektronskim putem dostavio ponudu tuženog, koja je sadržala sve bitne sastojke ugovora. Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglašava sa primljenom ponudom i na osnovu koje nastaje ugovor i relevantna je ako po sadržini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Prihvatanje ponude ne mora biti u određenoj formi, osim ako zakon propisuje posebnu formu za zaključenje takvog ugovora, ali je u pravnom prometu uobičajeno da se prihvat ponude učini u formi u kojoj je data ponuda. U ovom slučaju, i ponuda i prihvat ponude i celokupna korespondencija stranaka povodom konkretnog poslovnog odnosa vršena je elektronskim putem.
Prvostepeni sud je, nakon ocene izvedenih dokaza, zaključio da je poslovni sekretar tuženog M. J. u elektronskoj komunikaciji istupala u ime tuženog, te da je celokupnu poslovnu korespondenciju, u vezi sa konkretnim poslom zakupa bilborda i reklamiranja muzičkih kampanja tuženog, vršila sa tužiocem u ime tuženog, povodom konkretnog pravnog posla. Iz celokupne elektronske dokumentacije proizlazi da je tužilac posao izvršio u celosti, da je za izvršenu uslugu ispostavljao fakture, koje tuženi nije reklamirao bez odlaganja.“