Zahtev spameru

Nakon višegodišnje borbe protiv domaće neželjene pošte koja se uglavnom ogledala u beskonačnoj prevenciji i edukaciji domaćih spamera, odlučio sam da preduzmem najosnovnije korake koje mi zakoni ove zemlje stavljaju na raspolaganje.

Zaista smatram da sam bio veoma strpljiv, tolerantan, pun razumevanja za moderne svetske trendove i krizu u kojoj se naša privreda nalazi. Kada bih primio poruku od domaćeg pošiljaoca neželjene elektronske pošte (narodski rečeno: spamera) ja bih prvo zvao telefonom, tražio nekog ko je zadužen za marketing, objašnjavao razliku između opt-in i opt-out sistema, edukovao u pogledu propisa koji se primenjuju i na kraju molio da više to ne čine.

Na spam koji sam primio prošle nedelje, odreagovao sam isto. Fino, krasno, lepo, kulturno, kad sa druge strane:

‘Naš ti kol’ko ja imam adresa u bazi?
‘De ću sad tvoju da tražim bre?
Š’a bre nije dozvoljeno kad to svi rade?
A kako ti misliš da ja onda radim bre?
Ma on je na putu, zovi bre iduće nedelje… pa samo nas je dvoje u firmi.
Ma podnesi bre š’a ‘oćeš!

umilni ženski glas.

Dobro, za početak, spameru (kao i njegovom dobavljaču Internet usluga, i Internet servisu za slanje masovnih mejlova) je poslat ovaj Zahtev spameru.doc (kliknite da preuzmete).

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon i 68/2012 – odluka US) e-mail adresa se može smatrati podatkom o ličnosti s obzirom na član 3. st.1. tč. 1. i tč. 2. koji glasi:

Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije.

Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta.

Dakle, ako Vaša adresa elektronske pošte sadrži podatak na osnovu kojeg je moguće odrediti Vaš identitet, ona se smatra podatkom o ličnosti. Moja e-mail adresa je upravo takva: ime@prezime.com.

Dalje, Zakon o elektronskoj trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009) članom 8. koji glasi:

Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom

jasno, precizno, direktno i na nesumnjiv način definiše opt-in kao jedini zakonski dozvoljen sistem slanja komercijalnih poruka elektronskom poštom. Članom 22. istog zakona propisana je novčana kazna za pravno lice ukoliko prekrši ovu odredbu, u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Zaista, veoma nepatriotski od mene bi bilo kada bih se na svu ovu ekonomsku nedaću nedužnim spamerima koji pokušavaju da nekako opstanu na surovom srpskom tržištu, neminem lædere obraćao inspekcijama, organizacijama za zaštitu potrošača, sudu i sličnim institucijama. Valtazar Bogišić u svom Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru iz 1888. godine u § 1000 kaže:

Ni svojim se pravom služiti nemoš’, tek drugome na štetu il’ dosadu.

Ko kome dosađuje, i ko nekažnjeno krši zakon, prosudite sami. Bez obzira na sve, imam pravo da znam gde se nalaze i ko obrađuje moje podatke o ličnosti, i ja ga koristim. Ovim putem to savetujem i Vama.

Slobodno preuzmite Zahtev spameru.doc i upodobite ga Vašem slučaju ako želite. Namerno nisam napravio zatvoren formular, već sam žutim označio delove teksta koje je potrebno da upodobite.

Ukoliko ne dobijem odgovor u zakonskom roku, ili ukoliko ne dobijem adekvatan odgovor, napraviću sledeći korak i obratiti se Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.

Pa će’ bre vidimo ko š’a ‘oće.