Mesto prometa usluge održavanja servera koje vrši domaće za račun stranog lica

Zakon o porezu na dodatu vrednost član 12

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-00958/2011-04 od 24.10.2011. godine)

Kada domaći obveznik PDV koji pruža usluge održavanja, instalacije i tehničke podrške server aplikacije i POS aparate i usluge upravljanja server aplikacijama preuzme obavezu da u korist onog lica koje na teritoriji Srbije nema sedište ni stalnu upravu, odustane od pružanja navedenih usluga, uz naknadu, nije dužan da na tu naknadu obračuna i plati PDV, jer je mesto prometa inostranstvo. 

Odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005 i 61/2007 – dalje: Zakon) propisano je. da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (odredba člana 5. stav 1. Zakona).

Saglasno odredbama člana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, a ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava (stav 3. tačka 4) podtačka (3) istog člana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV – domaće privredno društvo, koje pruža usluge održavanja, instalacije i tehničke podrške za server aplikacije i POS aparate i usluge administracije i upravljanja server aplikacijama privrednim društvima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, zaključi ugovor sa stranim licem, tj. licem koje na teritoriji Republike Srbije nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivalište, u konkretnom slučaju sa licem iz Slovačke, i tim ugovorom preuzme obavezu da u korist lica iz Slovačke odustane od pružanja usluga održavanja, instalacije i tehničke podrške za server aplikacije i POS aparate i usluga administracije i upravljanja server aplikacijama privrednim društvima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, uz naknadu, reč je o usluzi čije je mesto prometa Slovačka. S tim u vezi, obveznik PDV koji pruža predmetnu uslugu (preuzimanje obaveze) nije dužan da za tu uslugu obračuna i plati PDV a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.

8 komentara Napišite komentar

  1. Dragi Ptiki,
    pažljivo sam dvaput pročitala, i odmah uvidela zašto nisam studirala pravo, niti mislim da bih ikad završila :).

    Molim te, kaži seljanki da li ovo što si napisao znači sledeće:
    – recimo da imam firmu koja se bavi održavanjem servera ovde;
    – zaključim ugovor sa firmom iz Slovačke, da oni to (za pare) rade za moje korisnike (iz Srbije);
    – onda sam ovde oslobođena PDV-a, jer se poslovna rabota odvija u stranoj zemlji…?

    Tako nekako?

    Ako je tako, koja je implikacija?
    Mislim, koja je korist za nas ovde od ovog saznanja?

    Fala :).

    • Tako je kako si rekla.
      Korist je da možeš da prebaciš poslovanje u inostranstvo bez da si dužan da platš PDV na to.

        • Hajde onda da napišem naravoučenije ovog kriptičnog teksta:
          Svoj IT biznis možete „prodati“ stranoj firmi zaključivanjem ugovora o „odustanku obavljanja usluga u korist inostrane firme“. Na takvo dalje poslovanje ne obračunava se PDV.

          • Ok, recimo ja „prodam“ firmi koja je u registrovana u inostranstvu svoj IT biznis i ne placam ovde porez, ali zar onda ne bi bio obavezan da porez placam u inostranstvu (tj. ta inostrana firma bi morala da placa porez tamo)?

          • Još uvek bez odgovora – strana firma valjda plaća porez u svojoj državi?

  2. Kada imamo ovako zamršene propise za usluge čije se vreme i mesto odvijaju u cyber-spaceu, nije ni čudo što se ne razvija e-poslovanje u Srbiji, jer se ne može proceniti zdravom logikom šta su vam prava a šta dužnosti u poslovnim transakcijama elektronskim putem zato što zakon pokušava da uredi u svom prostoru procedure koje se ne odvijaju tamo, već u cyber prostoru. Otuda mora da postoji (fizičko) mesto pružanja usluge, državne granice, koje cyber space ne poznaje itd. I kako da onda neko reketira e-transakciju? Zato – nema onda ovde e-poslovanja, nema PayPala u Srbiji…
    Utoliko bi mislim bilo potrebnije da možemo steći uvid u Vaše predavanje na Paliću krajem aprila na temu „Pravni aspekti ugovornih odnosa izmedju e-kupca i e-prodavca, praksa u Srbiji“, ima li nade za e-poslovanje u Srbiji, bolje reći iz Srbije?… Ako ne prezentacija, onda neki članak na Vašem blogu, osvrt…
    Unapred hvala

Оставите одговор

Obavezna polja su označena *.


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.