Ugovor o tehničkoj saradnji

Odavde možete preuzeti ugovor-o-tehničkoj-saradnji.doc (4830 downloads)  [48KB].

Tekst koji je označen žutom bojom obavezno izmenite tako da odgovara Vašem konkretnom slučaju. Slobodno možete da menjate sav tekst. Ne samo Vi, već i druga ugovorna strana. Upodobite, menjajte i dopunjavajte tekst modela tako da odgovara saglasnosti vaših konkretnih volja, kako bi postao ugovor.

Ugovor o tehničkoj, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji kako mu pun naziv glasi, je jedan od najopštijih ugovora koji se zaključuje u privredi (dakle između lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti). Pod njega može da se podvede gotovo svaki ugovorni odnos za koji ne postoji već utvrđen naziv (ugovor o prevozu, zalozi, najmu, prodaji, ustupanju potraživanja, skladištenju, i slično).

Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji služi da ugovorne strane, definišu svoj poslovni odnos koji će se odvijati u određenom periodu, na poslovima na kojima sarađuju.

S obzirom na svoju pomenutu pravnu prirodu, ova vrsta ugovora je i jedna od najzastupljenijih u srpskoj privredi, jer se sve što nije imenovano, podvodi pod „poslovno-tehničku saradnju“.

Ovaj model ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji je sam po sebi uopšten, jer se i odnosi na uopštenu saranju ugovornih strana. Mogu ga koristiti svi oni koji stupaju u dugotrajnu poslovnu saradnju. Dakle, ovim se ne ugovara saradnja po projektu, već takav poslovni odnos koji traje nekoliko godina, za koji se fakturiše vremenski period rada, recimo mesec dana, a ne jedna konkretna usluga. Samo je potrebno da tekst modela upodobite svojim konkretnim obavezama.

Ovakav model ugovora, generalno govoreći, odgovara i firmama koje angažuju podizvođače za ispunjenje sopstvenih obaveza (čitaj: autsorsuju).

Primetićete da ponuđenom tekstu modela nisu date mega-detaljne definicije izvođačkih obaveza, kao što je to slučaj kod drugih modela ugovora. Dobro, možda i nećete, ali u tome i jeste ideja ovakvog ugovornog odnosa: ne definiše se projektni zadatak, jer se ne plaća po projektu, već se angažovani izvođač plaća mesečno za svoj rad.

Ok, to je bilo čemu služi i kome služi ovakav model ugovora. A sada da objasnim pojedine odredbe.

Naslov, dobro, datum i mesto zaključenja, dobro, ugovorne strane, to znate ko su: Vi i oni, dobro, aha, imamo naručioca i izvođača. Jasno. Jedna ugovorna strana angažuje drugu ugovornu stranu za neke poslove i plaća joj mesečno.

‘Ajmo po članovima, ima ih 12.

Član 1.  definiše predmet ugovora kao dugotrajnu poslovno-tehničku saradnju.
Stavom dva ovog člana… Jeste, drugim pasusom, samo se to u pravima zove drugi stav. Khm, dakle, stavom dva se ugovara oblast saradnje. Ne konkretan posao, već poslovna saradnja u određenoj oblasti.

Član 2. definiše prava i obaveze ugovornih strana. Obe.

Član 3. definiše prava i obaveze naručioca u pogledu poslovno-tehničke saradnje. Ovde možete navesti i neke druge obaveze naručioca, u skladu sa onim što želite da ugovorite. Definišite obaveze naručioca, koje je on potrebno da izvršava kako biste Vi mogli da izvršavate Vaše. Molim Vas da ovaj član dopunite svime što je Vama potrebno da Vam naručilac dostavi i/ili obezbedi kako biste mogli da radite posao. Imenovanje osobe za komunikaciju ili koordinaciju spada u standardnu praksu, kako se ne bi desilo da od različitih lica koja rade za naručioca dobijate različite informacije u toku realizacije ugovora. Ovo se, inače, toliko retko dešava da sam morao da stavim u model ugovora. Ovo lice može biti imenovano i u samom ugovoru, direkt.

Član 4. definiše prava i obaveze izvođača u pogledu poslovno-tehničke saradnje. Ovde možete navesti i neke druge obaveze izvođača, eventualno nekakve specifične rokove ili bilo šta što želite da ugovorite. Definišite. Ako ne koristite kolaborativnu platformu, obrišite ovaj deo teksta, ako je koristite, napišite koja je, recimo Basecamp® ili Active Collab®
Ovaj tekst pri dnu člana je napisan zbog onih naručilaca koji imaju svest o potrebi bezbednog komuniciranja, odnosno sigurnog pristupa njihovim sistemima, na kojima radite, ukoliko Vam daju da na njima radite. Ja to ne znam, ali znam da je Vaša obaveza da koristite sve bezbednosne mere koje Vam naručilac bude tražio da sprovodte. Bez pogovora, to je Vaša ugovorna obaveza, i nema više diskusije na ovu temu.

Član 5. sadrži cifru koju je naručilac dužan da Vam plati. Ukoliko ste preskočili, sada je dobar momenat da pročitate odeljak Cena.
Ovim članom mogu da se definišu rokovi plaćanja. Precizirajte. Tako kako ste se dogovorili, tačno tako i napišite. Ako ste se, recimo, sporazumeli da Vam se plaća do 15-og u mesecu za prethodni mesec, onda tako i napišite.

Članom 6.  Nemam šta da dodam, već sam sve napisao u odeljku Autorsko pravo.

Član 7. osim papirnatim izmenama i dopunama ovog ugovora daje ugovornu snagu i elektronskoj komunikaciji koju imate. Molim Vas da obratite pažnju na to da je za zaključenje Aneksa ugovora takođe potrebna saglasnost volja, isto kao i za zaključenje samog Ugovora. Ovim je samo ugovoreno sredstvo komuniciranja pri usaglašavanju volja, i ovo nikako ne znači da se svaka poslata poruka smatra zaključenim Aneksom.

Članom 8. je definisano vreme na koje se ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji zaključuje.

Član 9. definiše da se radi o ugovoru s obzirom na ličnost, intuitu personae, i da se ugovorne obaveze mogu preneti na treće lice isključivo uz saglasnost druge ugovorne strane. Takođe, eventualnom statusnom promenom, ne prestaju obaveze preuzete ovim ugovorom. Ako ugovorna strane promeni vlasnika, pojednostavljeno rečeno, Vi ste i dalje dužni da izradite Internet prezentaciju/prodavnicu, a oni da Vam plate. I ne samo to. Pri oceni vrednosti pojedine firme vrednuju se i ugovori koje ta firma ima, odnosno, eventualni kupac može da računa na to da će mu prodavnica biti izrađena kako je ugovoreno, i to podiže njenu vrenost. Dobro, dobro, detaljišem, znam, samo hoću da Vam predočim šta sve ova rečenica o neposrednom preuzimanju ugovornih obaveza može da znači.

Član 10. sadrži alternativno postavljene raskidne uslove. Ovo znači da možete izabrati jedno od ponuđena dva rešenja, ono koje odgovara Vašem ugovornom odnosu. Kao što vidite, moguće je ugovoriti otkazni rok.

Članom 11. se ugovara nadležnost suda. Ja sam naveo Privredni sud, a Vi možete to da izostavite čime ćete ugovoriti samo mesnu, a ne i stvarnu nadležnost.

Član 12. definiše broj primeraka ugovora, ukoliko ugovarate u papirnoj formi.

Ukoliko neko od Vas ima pitanje koje je u vezi sa modelom ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, neka iskoristi prostor za komentar i postavi pitanje. mada sam o zaključivanju ugovora napisao Uputstvo

NAPOMENA:
Na osnovu člana 6. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) korišćenje celokupnog teksta svih modela ugovora je slobodno i neograničeno, kako u nekomercijalne tako i u komercijalne svrhe, bez ikakve nadoknade, bez obaveze navođenja imena autora, sa neogranićenom mogućnošću da se sadržaj teksta menja.

41 komentara Napišite komentar

  1. Zdravo Žarko,

    hvala ti na lepom objašnjenju ovih, a i ostalih primera ugovora.

    Ukoliko firma iz Srbije ugovara saradnju bilo koje vrste sa firmom ili fzičkim licem iz inostranstva, da li onda ovaj primer ugovora može da se iskoristi?

    Ako može, da li je u tom slučaju dovoljno da se samo prevede ugovor, uz naravno neke izmene za konkretni slučaj i koju instituciju navesti kao nadležnu, ako dođe do nekog spora?

    Hvala u napred,

    Veljko Simović

    • Zdravo Veljko,
      Veoma je nezahvalno konkretno odgovarati na generalna pitanja. Da li može da se koristi za ugovor „bilo koje vrste“? Pa, „bilo koje vrste“ ne može.
      Model je pravljen da funkcioniše u domaćem pravnom prometu. Međunarodni ugovor bi zahtevao i arbitražnu klauzulu, pored ostalog.
      Ukoliko ne želite da angažujete nekog stručnog (što bi bio moj savet u ovom slučaju), možete sami upodobiti ugovor Vašim potrebama, jer je i to bolje, nego da nemate ništa.
      Hvala Vam na interesovanju, i puno sreće i znanja u daljem radu.

  2. Da li je moguce da se sklopi ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji izmedju firme (d.o.o) i fizickog lica? Hvala na pomoci i na sjajnom sajtu.

    • Naravno da nije, jer fizičko lice nije lice koje je regostrovano za obavljanje delatnosti koja bi bila predmet ovakvog ugovora.

      Za angažovanje fizičkog lica na raspolaganju stoji zaključenje sledećih ugovora:
      – Ugovor o radu
      – Ugovor o (autorskom) delu
      – Ugovor o obavljanju privremenih/povremenih poslova

    • Da.
      Model koji možete da preuzmete je upravo između d.o.o. i preduzetnika.
      Šteta što niste pročitali tekst.

  3. Molim vas da mi kažete da li je u nekom propisu striktno regulisano da pravno lice ne može sa fizičkim licem zaključiti ugovor o poslovnoj tehničkoj saradnji? Npr naš investitor je sa većinom stanara zaključio baš takav ugovor kojim je regulisano da on održava sistem grejanja u zgradi (toplotne pumpe koje troše samo struju) i naravno naplaćuje to stanarima po kvadratu.

    • Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji nije imenovani ugovor, i kao što u tekstu članka piše, pod njega se mogu podvesti razni pravni poslovi.
      U Vašem konkretnom slučaju mislim da je „organ“ sa kojim je investitor mogao da zaključi bilo kakav ugovor upravo skupština stanara, a ne stanari ponaosob.
      Bez uvida u konkretnu dokumentaciju nezahvalno je davati bilo kakav odgovor na ovakvo pitanje.

  4. Poštovani, da li je moguće zaključiti Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između dve obrazovne ustanove, konkretno između osnovne škole i muzičke škole, u cilju razmene obrazovno-vaspitnih iskustava ili nečeg sličnog, a u cilju stvaranja preduslova za kasnije upućivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, najduže do godinu dana?

    • Poštovani,
      Prema članu 174. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon), zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

      Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.

      Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

      Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.

      Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

      Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

      Polazeći od navedenih odredaba Zakona, poslodavac može zaposlenog, bez njegove saglasnosti, da uputi na rad kod drugog poslodavca, dok traju uslovi za njegovo upućivanje a najduže godinu dana, u sledećim slučajevima:

      – ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom,

      – ako je dat u zakup poslovni prostor ili

      – ako je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji.

      Pored toga, poslodavac može zaposlenog da uputi na rad kod drugog poslodavca, u gore navedenim slučajevima, kao i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu i duže od godinu dana – uz saglasnost zaposlenog.

      Prema tome, poslodavac može da zaposlenog privremeno uputi na rad kod drugog poslodavca, pored slučajeva utvrđenih u članu 174. stav 1. Zakona, kao i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, uz saglasnost zaposlenog, saglasno članu 174. stav 2. Zakona.

      Prema Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-884/2009-02 od 2.11.2009. godine, polazeći da se, saglasno članu 2. stav 2. Zakona, odredbe ovog zakona primenjuju i na zaposlene u javnim službama, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno, odredbe člana 174. Zakona mogu primeniti i na zaposlene u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

  5. Zdravo !

    Ukoliko poslodavac kao zakupac koji je zakljucio ugovor o zakupu poslovnog prostora kojim je zabranjen podzakup zeli da napravi neku vrstu poslovne saradnje sa drugim pravnim licem koje bi u tom poslovnom prostoru obavljalo odredjenu usluznu delatnost kako da definise taj ugovor ?

    Unapred hvala

    • Zdravo!
      Pre davanja odgovora, potrebno je da razumem pitanje. Naime, poslodavac je izraz koji se u pravima koristi za lice koje u radno-pravnom odnosu angažuje zaposlenog po ugovoru o radu, te na njega nije moguća primena odredaba ni ugovora o zakupu ni ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, jer njima nije moguće urediti radno-pravni odnos.
      Ako eliminišemo neadekvatno upotrebljen izraz, pitanje se svodi na sledeće:
      Kako zakupac može pravno zaobići ugovor o zakupu kojim mu je izričito zabranjeno davanje zakljuplenog prostora u podzakup, tako da zakupac ipak da prostor u podzakup iako mu je to ugovorom o zakupu izričito zabranjeno?
      Odgovor na takvo pitanje bi bio sledeći:
      Kršenjem ugovora o zakupu.

      S poštovanjem,

  6. Da li je moguce zajljuciti ugovor o poslovno tehnickoj saradnji izmedju doo i grupe gradjana ( udruzenje lovaca) a predmet da bude dovodjenje drugih lovaca od strane doo na loviste kojim upravlja to udruzenje? Hvala pozdrav

    • Nije, iz nekoliko razloga:
      1) Predmet ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji je poslovno-tehnička saradnja, a ne dovođenje lovaca na lovište, što bi po svojoj pravnoj prirodi moglo da potpadne pod posredovanje.
      2) Grupa građana nema pravni subjektivitet, osim ako nije registrovana u odgovarajućem registru, pa nije moguće da bude ugovorna strana kao takva, već bi bilo neophodno poimenično navesti građane koji čine tu grupu.
      3) Ne pokušavajte da Vaš specifičan ugovorni odnos uglavite u model, samo zato što je besplatan, već angažujte advokata kome ćete prezenotvati sve okolnosti, i koji će izraditi ugovor za Vaš konkretan slučaj.

  7. Zdravo Žarko,

    Imam jedno pitanje za Vas vezano za Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Ja sam potpisao sa jednom firmom tu vrstu ugovora za izradu određene dokumentacije. Po zakonu, za izradu te vrste dokumentacije, potrebno je da lice poseduje odgovarajući licencu (koju posedujem) i da bude fizičko lice (ne mora biti pravno lice), što ja jesam. Inače sam stalno zaposlen u drugom preduzeću koja se bavi potpuno drugaćijom vrstom posla u odnosu na pomenuti posao. Interesuje me, da li je taj Ugovor validan i ako nije, šta mi predlažete, koju vrstu Ugovora da potpišem? I da li ja mogu imati neke konsekvence (i kakve) ako Ugovor nije validan?

    Hvala unapred
    Pozdrav

    • Poštovani,
      Prema Vašem opisu, u konkretnom slučaju se radi o Ugovoru o (autorskom) delu, koji je definisan članom 199. Zakona o radu kojim se reguliše rad van radnog odnosa.
      Privredni subjekt može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, u pisanom obliku, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti tog privrednog subjekta, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili izvršenje određenog intelektualnog posla.
      Očigledno je firma koja Vas je angažovala ne obavlja navedene poslove jer nema licencu za iste, tako da je zakonski preduslov za zaključenje ovog ugovora ispunjen.
      Takođe, bitno je da napomenem da se ugovrni odnos ne tumači prema naslovu ugovora, već prema njegovoj sadržini, tako da ukoliko ste zaključili „ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji“ (ili „ugovor o zelenoj saksiji“), a sadržina teksta odgovara odredbama Ugovora o (autorskom) delu, onda ne postoji razlog da zaključujete novi ugovor, već eventualno aneksom da izmenite naslov ugovora. Ukratko, validnost ugovora se ne ceni prema njegovom nazivu ili naslovu, već prema njegovoj sadržini.
      Eventualne pravne konsekvence u slučaju apsolutne ili relativne ništavosti zaključenog ugovora bi bila primena pravila o povraćaju datog, odnosno naknade štete, jer Vama nije moguće vratiti vreme koje ste uložili u izradu dokumentacije, već Vam se po tom osnovu mora nadoknaditi šteta.
      Nema na čemu.
      Pozdrav,

  8. Pozdrav,

    Interesuju me ugovori o poslovno – tehničkoj saradnji sportskih klubova. Da li imate takav primerak ugovora.

    • Pozdrav,
      Imamo, ali:
      1) konkretan primerak ne možemo da damo trećim licima na uvid,
      2) mi se bavimo izradom takvih ugovora prema konkretnoj ugovornoj volji, tako da Vam tuđi primerak ne znači ništa.

  9. Postovani firma iz Slovenije zeli da ispalti veci iznos novca na racun fizickog lica nerizidetnog iz Bosne koji ima otvoren racun u srbiji na kojem ja imam ovlasvenje da dizem pare.Kakav mi ugovor treba da namestimo sa tom firmom iz Slovenije da bude smo mi zasticeni ai ta firma porez je placen u Sloveniji za taj novac da li on podleze duplom oprezivanju u Srbiji

    • Javno se zanimate za nameštanje ugovora?
      Ugovori se ne nameštaju nego se zaključuju. Očigledno je da već imate zaključen ugovor koji predstavlja osnov transakcije.
      Na državljanina Bosne i Hercegovine se primenjuje pravo Bosne i Hercegovine uključujući i poreske propise.
      Da li Slovenija i BiH imaju zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja raspitajte se u Sloveniji ili BiH.

  10. Postovan,
    Moj ortak i ja imamo trgovinsku radnu, e sad ta radnja se vodi na njega, mene nema nigde u papirima. Zajedno smo ulagali i delimo dobit na ravne casti i trenutno nema problema, ali nikad se ne zna. Da li postoji varijanata ugovra gde mogu sebe da zastitim od njega i njega od sebe u slucaju neke nezeljene situacije (prestanka rada, svadje, neke tragedije ili nesto slicno)? Konkretno ako se njemu nesto desi posto je stariji covek kako ja da dokazem njegovim naslednicima da je polovina te radnje i toga sto ima u njoj moje? Malo je komplikovano za objasniti. Nadam se da ste razumeli.
    Srdacan Pozdrav.

  11. Poštovani,
    Supruga i ja se spremamo da otvorimo firmu koja bi se bavila obrazovanjem odraslih, s obzirom da je planirano da nastavnici rade 45 minuta do 1,5 sati nedeljno (ili po potrebi više), i da shodno tome budu isplaćeni na kraju meseca (naravno preko računa) interesuje me da li je u ovom slučaju moguće iskoristiti ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa fizičkim licima, kako bi se izbegao ugovor o privremeno povremenim poslovima ili ugovor o dopunskom radu. Stalno zapošljavanje jednostavno nije opcija s obzirom na činjenicu da je broj radnih sati (maksimalno angažovanje bi bilo do 6 radnih sati nedeljno po nastavniku, ali i to u izuzetnim slučajevima) nedovoljan da se pokrije minimalan broj sati potreban za prijavu po osnovu ugovora o radu? Angažovanje bi bilo u periodu od maksimalno 6 meseci godišnje.

    Mnogo hvala na odgovoru

    • Poštovani,
      Hvala na pitanju. U tekstu sam jasno naznačio da se radi o ugovoru u privredi, što znači da obe ugovorne strane moraju da budu privredni subjekti. U vašem konkretnom slučaju, zaključenje ovog ugovora bi bilo moguće samo ako se lica koja angažujete prethodno registruju kao privredni subjekti (konkretno: preduzetnici).
      Ne postoji mogućnost „izbegavanja“ zaključenja ugovora koji su zakonom propisani kao takvi, a koji se odnose na fizička lica.
      Nadam se da Vam je odgovor od pomoći.

  12. Poštovani,
    Zanima me da li ugovor o poslovno tehničkoj saradnji zaključen npr na godinu dana, prestaje istekom ugovorenog roka i ispunjenjem obaveza? Ili je moguće da se strana koja je angažovana da obavi odredjene poslove može pozivati na to da je ugovor automatski produžen prećutno na neodredjeno, jer je radio duže od pet radnih dana posle isteka tog ugovora, što je zapravo karakteristično za ugovore o radu na odredjeno vreme?
    Pozdrav

    • Poštovani,
      Ugovor prestaje istekom vremena na koje je zaključen.
      Izuzeci postoje ukoliko je ugovorena licenca, zakup ili trgovinsko zastupanje, kada se takav ugovor može prećutno produžiti. Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, sticalac licence produži da iskorišćava predmet licence (odnosno zakupac produži da upotrebljava stvar), a davalac licence (odnosno zakupodavac) se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o licenci (odnosno zakupu) neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.
      Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen za određeno vreme, on prestaje samim istekom određenog vremena. Ako se takav ugovor prećutno produži, smatra se dalje kao ugovor zaključen za neodređeno vreme.
      Dakle, ukoliko Vaš ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ima elemente ugovora o licenci, zakupa ili trgovinskog zastupanja, Zakonom o obligacionim odnosima jasno reguliše pitanje prećutnog produženja njihovog dejstva.
      Zakon o obligacionim odnosima ne poznaje institut koji članom 37 stavom 6 propisuje Zakon o radu – pretpostavku zaključenja ugovora o radu na neodređeno vreme u slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen. Ovaj institut nije moguće primeniti na oblogacioni odnos između dva privredna subjekta, jer dva privredna subjetkta ne mogu međusobno zasnovati radno-pravni odnos.
      Ono što je bitno je da je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnjo zaista i zaključen između dva privredna subjekta, jer takvim ugovorom nije moguće angažovati fizičko lice (koje nije preduzetnik).
      Za sva dalja objašnjenja, stojim na raspolaganju.

  13. Poštovani,

    Želim da znam da li ugovor o tehničkoj saradnji može da se zaključi izmedju više fizičkih lica? Ako ne koja je to vrsta ugovora? I da li je moguće zaključiti ugovor o tehničkoj saradnji pre nego imati registrovanu firmu u cilju podele uloga posla, jednakosti i zaštita prava svakih od tih lica?

    • Poštovani,
      Poslovno-tahničku saradnju u okviru svojih delatnosti mogu ugovoriti samo lica koja su za obavljanje delatnosti i registrovana. Ne postoji pravna prepreka da fizička lica međusobno zaključe bilo koji ugovor kojim će na bilo koji zakonom dozvoljen način urediti svoje odnose, samo je za obavljanje privredne delatnosti neophodna prethodna registracija.
      Ukoliko planirate da sa drugim fizičkim licima preduzmete radnje koje su usmerene na osnivanje privrednog društva, potrebno je da zaključite odgovarajući pravni posao, kojim biste regulisali međusobna prava i obaveze u pred-registracionom periodu. U tom smislu predlažem Vam da pročitate tekstove:
      Međusobni odnosi pre registracije i kako ih pravno regulisati
      i
      Pismo o namerama
      kao i da preuzmete odgovarajući primer:
      Primer pisma o namerama

      S poštovanjem,

  14. Postovani

    Radim u firmi za izradu tehniicke dokumentacije ,a nemam zaposleno lice sa odgovarajucom licencom koje treba da izradi tu dokumentaciju. Ja sam pripremio ugovor o delu, jer planiram da angazujem fizicko lice, a mnogi savetuju ugovor o posl.teh.saradnji…koji ugovor da primenim?

    • Pripremili ste dobar ugovor.
      Članom 199. Zakona o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla. Ovim ugovorom se ne zasniva radni odnos.
      Ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji kao ugovorom iz privrede ne može se angažovati fizičko lice, već samo drugi privredni subjekt (npr. preduzetnik ili d.o.o.).

  15. Poštovani,
    Preduzetnik koji se bavi izradom pvc i alu stolarije ima potrebu za angažovanjem lica koji bi ugradjuvali tu istu.Moje pitanje glasi ukoliko je fizicko lice moze da se primeni ugovor o privremenim i povremenim poslovima,i ukoliko je zaposlen moze ugovor o Dopunskom radu, jel sam u pravu?
    A drugo pitanje ako je to lice registrovano da ima poljoprivredno gazdinstvo kojim ugovorom bi mogli da ga angazujemo za poslove ugradnje??

    • Poštovani,
      Zakon o radu je jasan:
      Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da, u pisanom obliku, zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
      1) nezaposlenim licem;
      2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;
      3) korisnikom starosne penzije.

      Dalje, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da, u pisanom obliku, zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

      Zaključenje takozvanog „ugovora o delu“ nije moguće u konkretnom slučaju, jer se takav ugovor može zaključiti samo za poslove koji su van delatnosti poslodavca.

  16. Hocu da otvorim web shop,šifra 4791,(vec sam preduzetnik),kakav ugovor treba da sklopim sa firmama cije bi proizvode prodavao,a usput da li bi oni mogli direktno da salju narucene proizvode na osnovu narudzbine koju primi moj shop?

  17. Poštovani,

    da li preduzetnička agencija koja se bavi organizacijom muzičkih i kulturnih događaja (sa šifrom delatnosti 9002) može sa nekim muzičkim bendom napraviti dugoročnan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji? Drugim rečima, da li su muzički bendovi registrovani subjekti sa kojima je moguće napraviti takvu vrstu ugovornog odnosa, ili je alternativno za poslovnu saradnju preporučljiv npr. ugovor o zastupanju?
    Želja je da se napravi jedan strateški okvir poslovnog odnosa agencije i odgovarajuće muzičke grupe, samo se traži ispravan pravni modus. Potpisnik pravnog dokumenta ispred grupe bio bi član benda.

    • Poštovani,
      Prvo, ne postoji „preduzetnička agencija“. Postoji samo preduzetnik. Preduzetnik je fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti.
      Drugo, ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji nije imenovani ugovor, tako da je na ugovornim stranama da definišu u čemu bi se ta poslovna i tehnička saradnja ogledala, odnosno šta bi bile obeveze ugovornih strana?
      Treće, nije moguće dati odgovr da li je ugovor o zastupanju alternativa nekom ugovoru koji nije definisan.
      Četvrto, „strateški okvir poslovnog odnosa“ nije materija ugovornog prava ukoliko se njime ne ugovaraju prava i obaveze, već samo postavlja „strateški okvir poslovnog odnosa“. U tu svrhu predlažem Vam da zaključite Strateški okvir poslovnog odnosa u kojem ćete definisati strateški okvir poslovnog odnosa. Ukoliko želite da definišete predmet ugovora i ugovorne obaveze, predlažem Vam da zaključite ugovor kojim ćete te obaveze definisati.
      Imajte na umu da ugovori nisu obrazac koji se popunjava, i da ugovor nastaje kada se ugovorne strane saglase o njegovim bitnim elementima, bez obzira na sam naslov ili naziv ugovora.
      U svakom slučaju, prilikom zaključenja bilo kakvog pravnog posla sa bendom, imajte na umu da bend čine koautori, i da se na postupanje članova benda shodno primenjuju odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, kada se radi o autorskom i srodnim pravima.
      S poštovanjem,

    • Poštovani,
      Kod javnog beležnika (notara) se solemnizuju (overavaju) samo ugovori koji za predmet imaju prenos prava na nepokretnoj imovini.
      Dakle, ukoliko se, kojim slučajem, ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji prenosi pravno na nepokretnosti, onda je takav ugovor potrebno zaključiti pred javnim beležnikom kako bi proizvodio pravno dejstvo.
      Inače, ne postoje pravne prepreke da bilo koji ugovor, čak i onaj koji se zaključuje u usmenoj formi, na primer Ugovor o kupovini kifle za doručak, sačinite u pisanoj formi, ili overite pred javnim beležnikom. Bitno je znati da će ugovori za koje nije propisana forma zaključenja proizvoditi podjednako pravno dejstvo bez obzira na formu u kojoj su zaključeni.
      Sve ovo već piše u tekstu: http://www.pticek.com/besplatni-ugovori/o-ugovorima/ pa ne bi bilo loše da ga pročitate.
      S poštovanjem,

  18. Postovani, imam pitanje.
    Da li se moze zakljuti ugovor o poslovno tehnickoj saradnji izmedju preduzetnika i fizickog lica konkretno mlekara je preduzetnik i angazuje fizicko lice koje ima kamion da svojim kamionom prevozi od dobavljaca sirovo mleko za preduzetnika. Placanje je dogovoreno po litru prevezenog mleka.
    Zanima me da li ta naknda podleze placanju poreza i da li bi obzirom da bi fizicko lice sipalo gorivo na racun preduzetnika mogao preduzetnik da to koristi kako odbitnu stavku pdv.
    Da li je to ovaj ugovor o poslovno teh. Saradnji ili je to druga vrsta ugovora.
    Nadam se da ste razumeli
    Unapred hvala na odgovoru.

    • Poštovani,
      U tekstu je jasno navedeno da je ovo ugovor u privredi, i ne može koristiti za ugovaranje sa fizičkim licima.

  19. Poštovani,

    Za potrebe registracije vozila koje se vodi na moju firmu sam sastavio ugovor o PT saradnji između sebe samog kao fizičkog l. i svoje firme, javni beležnik odn. notar je overio moj potpis na tom ugovoru a kad mi je sve to primila služba registracije vozila ps Voždovac onda je to bio vrhunac. Sve to jer su mi tako sugerisali u policiji jer sam napravio grešku i platio registraciju uplatnicama a ne preko računa firme. Dakle, prekršio sam barem dva ili tri pravila koja ste gore pomenuli i nikom ništa, van svake pameti je uopšte bilo praviti ugovor sve bi rešilo jedno ovlašćenje, drugo ugovor između sebe samog i firme u kojoj sam direktor?? Takođe notar overava bukvalno sve, overiće Vam papir na kojem piše da ste budala samo ako za to imate para, treće u kancelariji imam barem dvadesetak ugovora o PT saradnji znači da nijedan od njih ne važi jer ga nije overio notar-budalaština. Ovde nema pitanja, samo opis situacije sa kojom se susrećete u praksi svakog dana i gde Vas pravi budalom čak i policija.

    S poštovanjem,
    M.I.

    • Poštovani,
      Evo pravnog opisa situacije koju ste naveli:
      Prvo, javni beležnik prilikom overe utvrđuje identitet lica koje dokument potpisuje, a ne sadržinu dokumenta (osim ako zakonom izričito nije obavezan da to čini), i to tako treba da bude. Naravno da tekst koji neko poptpisuje ne sme da zavisi od volje javnog beležnika, nego od volje potpisnika.
      Drugo, ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji (koji inače nije namenjen da bude osnov za registraciju vozila, ali to može da bude) policija tumači u Vašu korist, verovatno zato što sadrži sve elemente koji su policiji neophodni da bi uradila svoj posao, bez da Vas dodatno maltretira.
      Treće, bitno je da je taksa plaćena, niti treba to da čini, jer ne treba da utvrđuje po kom osnovu je jedno lice platilo taksu za drugo lice (npr. firma za fizičko lice ili obrnuto.
      Četvrto, zakonom je propisano načelo neformalnosti ugovaranja, što znači da se forma ugovora propisuje samo za određene vrste ugovora, odnosno samo za ugovaranje koje ima određen predmet koji je zakonodavac odlučio da posebno uredi. To što je za jednu vrstu ugovora propisana neka forma, ne čini drugu vrstu ugovora nevažećim iz razloga nedostatka forme, jer ta druga vrsta ugovora uopšte ne mora da bude zaključena u nekoj formi.
      Dakle, niko Vas ne pravi budalom, već Vam svi izlaze u susret, i trude se da to što ste napisali tumače u Vašu korist, kako Vas ne bi administrativno maltretirali.
      S poštovanjem,
      Ž.P.

Оставите одговор

Obavezna polja su označena *.